Anja: Mojjjjjjjjj :) Okoooooooo…Dobar dan. Ooko…Okoooo. Jeste li tu? Jeste li to Vi? Ili se neko ulogovao umesto Vas? Oko…
Oran: Trenutak.
Anja: Oko…Ja moram ići.
Oran: Pozdravljam Vas…
Anja: Oko.
Oran: Prijatan dan, baš.
Anja: Okoooo.
Oran: Moliiiiiiiiiiim :)
Anja: Kako ste? Ste ok?
Oran: Odlično sam.
Anja: Nedostajete mi…
Oran: Vi? Ehhhhh…
Anja: Odlično i ja. Odlično.
Oran: I Vi meni…baš.
Anja: Radim sutra…i u četvrtak, i u petak i subotu.
Oran: Auuuuuu. A u nedelju?
Anja: Ne.
Oran: Dobro je. :) Baš bi bilo mnogo.
Anja: Ma i ovo je mnogo. Ali, počela sam skoro od polovine meseca. Pa da se nadoknadi.
Oran: Pa znam, baš znam…za nekoga ko nije radio uopšte…znam.
Anja: hihihihi Pa mora se nekad početi…
Oran: Jeste li sredili noktiće? Da, da.
Anja: Ma sređeni su oni. Što ne znači da moraju biti nalakirani.
Oran: A nalakirali?
Anja: Ne. Nisu.
Oran: Auuuuu. A zašto?
Anja: Auuu. Pa zato što ja tako hoću. Odmaram ih malo.
Oran: Hm.
Anja: Jedno vreme sam preterivala, pa sad malo dišu.
Oran: Aha. A obrve?
Anja: Ni kosu više ne peglam…i nju odmaram.
Oran: Auuuuuuuuu.
Anja: A obrve, pa sređene su, baš malopre.
Oran: Pa Vi otkad stupiste u kontakt sa mnom ste se skroz zapustili…
Anja: Nije bilo struje, pa sam rešila da ih sredim :)
Oran: :) Auuuu. Lelleeee. Kukuuuuuuu. Jao. Baš. Ko zna kako li sada izgledate?
Oran: Pa šta je sa tom strujom?
Anja: Pojma nemam, baš. Nema je povremeno.
Oran: Vi kao da niste u Beogradu.
Anja: Pa ne znam šta je…
Oran: Bacajte to na roštilj sve šta imate u zamrzivaču…da ne propadne…Eto mene stižeeeeeeeeeem!
Anja: Sinoć sam jedva zaspala, eto.
Oran: I jedno hladno pivce. Zbog zašto?
Anja: Ma nema pivceta za Vas…
Oran: Auuuuuuuuu.
Anja: Jednom Vam dam i Vi pošašavite :) Nema i tačka.
Oran: :)
Anja: Hoćete sokić od borovnice?
Oran: Dobro, pod uslovom da se depilirate odmah. :)
Anja: Depilirala sam se juče. Juče Oko, ne može to svaki dan.
Oran: A, dobro, Anja.
Anja: Mada, koliko ih ima :)
Oran: Svaki dan, nego šta!
Anja: hiihihihihi
Oran: :) Ijaooo. Ćut! Tišina!
Anja: Sanjala sam noćas neke zečiće. Male zečeve.
Oran: Aha. I, šta rade ti zečevi? :)
Anja: hihihiihi Nije ono što mislite.
Oran: Razmnožavaju li se zaista tako brzo? :)
Anja: Bilo ih je puno. Oko, smirite se malo. Hajte.
Oran: Smiren.
Anja: Tako. Sad polako.
Oran: Izvinjavam se. Da čujem, kakav je to bio san?
Anja: Malo ste preterali, ali oprašta Vam se sve. Ne mogu više o snu, bezvezno je bilo.
Oran: Dobro, a kad idete odavde?
Anja: Pa, čekam sad tatu da dođe sa posla.
Oran: Pa da mu date nesto da jede, je li?
Anja: Tada ću, ako me opet struja ovo ne prekine.
Oran: Aha. A kako stomače Vaše?
Anja: Moje stomače…pa mislim da imam grčeve, eto, ali nisam sigurna. Nikako, ukratko.
Oran: Auh. Izdrzite. Koliko još će potrajati?
Anja: :) Neće jos dugo.
Oran: :) To pitam onako…
Anja: Znate, imam nesto jos da Vam kažem.
Oran: Bezveze, samo da znate. Recite.
Anja: Ali ako želite da čujete.
Oran: (gde mi je kalendar??) :) Želim, sve od Vas zelim da čujem, naravno.
Anja: Svaka mi čast na sagovorniku Oko.
Oran: Najbolji!!! Boljeg nema na ovom svetu!
Anja: I ne planirajte više da me ostavljete i menjate…da znate.
Oran: Pa sada…to zavisi od Vas.
Anja: Razmisljala sam juče…kolike su šanse bile da se sretnemo, da me kontaktirate…baš mene, neverovatno prosto…
Oran: Pa jeste malo neverovatno…
Anja: Ma jeste, jeste.
Anja: Kakvo preklapanje, ne verujem prosto, eto. Ma Vi…Vi ste…Vi :)
Oran: Eh, kako bih ja želeo da ste i Vi Vi.
Anja: Pa jesam ja ja.
Oran: Jaaaaaaaaako bih želeo, baš. Pa ja sve više i više sumnjam.
Anja: Jasno mi je. Ma Vi sumnjate od početka. Baš. Prvo sam bila ona, pa ova…pa ona….:)
Oran: Pa sumnjam, ali posle one slike…
Anja: Zar ne mislite sa ste malo previse sumnjičavi, malo više previše?
Oran: Ne mislim…sve je na osnovu činjenica, baš.
Anja: Ma hajte, izvlačite nešto, smišljate, izmišljate, pravite kako Vama odgovara, samo nije onako kako jeste…
Oran: Pa nije tako, baš.
Anja: Sve činjenice koje izdvajate su nevažne, ono što je važno, potiskujete…a možda..pa razmišljala sam, možda ste se opekli nekad pa ne verujete u mene.
Oran: Ja se izuzetno trudim u poslednje vreme da Vas zamisliim kao da ste Vi Vi…ali mi sve više izmičete.
Anja: Pa ja jesam ja.
Oran: Pa kako to ja da znam?
Anja: Smešno mi je da Vas ubeđujem. Pa ja znam.
Oran: Ih.
Anja: Znate i Vi samo ne želite da znate.
Oran: Pa nije dovoljno što Vi znate…treba i ja da znam. Ih, fore i fazoni.
Anja: Nisu fore, Oko. Nisu. Samo više koliko tako? Počela sam Vam juče nešto pa me prekide struja. Ranije, kada mi je nešto teško i tužna sam jako, a nikog nemam, uhvatim neku igračku, onu plišanu…imam ih puno i zagrlim je i isplačem se tako sita. Ranije sam to radila…i bude neko lakše posle, eto.
Oran: Ih, nikoga nemate…A sta je sa Vašim Dragim?
Anja: A imala sam i jednog malog drugara, beba je bio…i samo kroz igru i razgovor, prođe me sve loše, eto. Prosto radite ono sto baš volite i što Vam jako prija i može izaći neraspoloženje i tuga iz Vas.
Oran: Jasno.
Anja: Znate i ja se ponekad osećam onako kao što ste Vi govorili. Niko me ne voli i slično. Ali znam da nije tako.
Oran: Ja se stalno osećam tako u poslednje vreme :)
Anja: Samo me uhvati neko tako buđavo raspoloženje nekad. Ali pokušajte sa nečim, ne znam.
Oran: Samo ne dozvoljavam da me obuzme. Ma ne dozvoljavam, ne brinite.
Anja: Jesmo li se danas videli?
Oran: Ne, nisam bio sam uopšte.
Anja: Ma nema to veze, mogu da Vas dotaknem i kad niste sami, samo na kratko…da znate da neko misli na Vas.
Oran: Hvala. A mislio sam o Vama…jutros…
Anja: Samo jutros? Eh Oko…
Oran: Pa vidite da sam se nakačio ovde…
Anja: Ma vidim…i pitam se, ma ne pitam se. Obradovala sam se…baš.
Oran: :)
Anja: Oko, ja moram ići. Da znate. Moram. A večeras ću da Vas uhvatim i ne puštam Vas uopšte :)
Oran: Idem i ja polako…Pozdrav, baš.
Anja: Lep dan Vam želim. Pozdravljam Vas.
Oran: Takođe…Moj već kreće…pa – pa.
Anja: Ćao dragi čoveče. V V
Oran: Doviđenja Draga Anja…
– nastaviće se –
Četrdeset drugo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
