Anja: Oko, čekaću Vas da dođete, mora da Vas vidim. Moram. Oko, čekam Vas. Kao Bekam, kao Viktorija. Kao Bekam i Viktorija zajedno. Čekam, trebate mi. Dođite. Hajde kao telepatijom. Čujete i dođete :) A rekli smo večeras. Oko, možda ste zaspali, možda. Da Vas ne smaram onda? Ili još malo da počekam? Čekala bih da znam da ćete se pojaviti, ali ovako, ne znam. Prešla sam u sobu, da znate. Imam slobodnu noć :) Jesam li ja smešna? :) Ne sećam se da ste mi rekli. Oko, danas ono…Uh, uh…ako mi je neko danas ulepšao dan, to ste Vi. I plakala sam bila malčice, i smejala se, zajedno, pardon. Hvala Vam, rekla ali da ponovim, hvala Vam. Čovek ste, čovek i 1/2 . Čovek i po.
Oran: Dobro veče.
Anja: Oko, trebaju Vam slušalice za poziv. Svako veče. Dobra noć :)
Oran: Dobra noć, baš. Imam i slušalice.
Anja: O, pa ne hvalite se? :)
Oran: Eeee.
Anja: Eeee, ali ja ne znam da uključim.
Oran: E, ali ne znam ni ja.
Anja: A i ako uključim, moji svi spavaju :) hihihiihihih
Oran: Da, da…Jasno.
Anja: A tu su, gledala sam danas:) Da znate.
Oran: Koga?
Anja: Pa slušalice :)
Oran: A, to. Znate šta?
Anja: Recite.
Oran: Shvatio sam jedno…Ali baš.
Anja: Recite. Da se spremim za lošu ili dobru vest? Polako. Loše ili dobro? Nemojte u rebra.
Oran: Pa ne znam…
Anja: Ne mogu tako, uh.
Oran: Može da bude dobra, a može da bude loša…
Anja: Hajte, ako je dobra, ok.
Oran: Zavisi kako je shvatite.
Anja: A ako je loša, polako onda.
Oran: Kako?
Anja: Znate Vi kako ja shvatam, lično sve…Tako da polako samo, eto.
Oran: Moram znati da li ste Vi Vi. Baš.
Anja: Jesam, da.
Oran: Ne znam ja to.
Anja: I dosta više sa tim, baš.
Oran: Ne, ne…Moram to znati.
Anja: I posle 10 godina ćete opet….da li ste Vi Vi? :) Pa jesam, Orane čoveče, jesam.
Oran: Pa nemam ja pojma to. Baš. Samo da znam…da vidim…
Anja: Ne možete da osetite koliko emocija dolazi od mene???
Oran: Da Vas osetim…baš.
Anja: Da. Možete li to? Ovo i zidovi osećaju, baš.
Oran: Osećam sve to, baš.
Anja: Pa?
Oran: Pa ne znam kako izgledate.
Anja: I tastatura može da zaključi šta se zbiva.
Oran: A ovo čudo…
Anja: Samo je Vama nejasno.
Oran: Ovo je strašno. Pričao sam danas sa mojim životnim savetnikom…baš. I uputio je savet koji je na mestu, baš.
Anja: Opet nešto loše?
Oran: Nije loše.
Anja: Ali tako je uvek, znam.
Oran: Vidi ko je i šta je…pa posle razmišljaj.
Anja: :)
Oran: Eto.
Anja: okić
Oran: Šta je okić?
Anja: Pa nije ništa loše kao što sam očekivala. Mislila sam da će biti jojjjj…
Oran: Nije, ne. Ona čak i podržava uslovno…
Anja: Pa nije ništa loše…ohoho…ali zna ona da ništa od toga.
Oran: Pa ja sam rekao da nema ništa od toga…Meni je Beograd kao Kina…Kineski zid…A ona je rekla…
Anja: Pa kakvo razmišljanje onda? Već je donet zaključak…
Oran: Dobro, smisliće se nešto…
Anja: Znate i ja sam razmišljala.
Oran: A ja kažem….
Anja: Ali nisam Vam rekla…i ja sam razmišljala o tome.
Oran: Ne mogu nikako nikoga primoravati da se odrekne novca…ili vremena…ili bilo čega…
Anja: Pa…ok. I da znate…
Oran: Da?
Anja: Vi niste navikli, bar tako mislim, da budete odbijeni i zato ste ljuti i ubeđujete sebe u nešto sasvim deseto, eto.
Oran: Pa dobro…
Anja: A, ono odbijanje, nije bilo za sva vremena, nije bilo konačno, eto. Pa, čoveče imate i Vi glavu i sami malo razmislite…
Oran: Aha. Dobro, evo razmišljam…
Anja: Ne sada.
Oran: Kad već hoćete…
Anja: Sada uživajte, posle razmišljajte.
Oran: Gle. Pa sta Vi hoćete uopšte?
Anja: Da pričamo. I da uvek pričamo.
Oran: Ali ja moram znati ko ste.
Anja: I da se vidimo, ali ne kad Vi hoćete :) :) :) Može nešto i po mom da bude. Oko, super ste mi.
Oran: Ali ja ne mogu više ovako.
Anja: Baš.
Oran: Propašću skroz.
Anja: Pa šta je bilo sada? Zašto propasti?
Oran: Pa mora da Vas vidim. Zato, ne znam…Eto…Ne mogu više da…ne znam.
Anja: Ok, jasno…i ja bih Vas, ali imam strplejnja baš. Slušajte…
Oran: Slušam.
Anja: Ništa ne osuđujem, samo da vidite kako je izgledalo.
Oran: Da?
Anja: Vi ćete kao doći u Bg ovih dana, kao vozač ste samo, pa ako hoću da se vidimo, ali samo na kratko i na javnom, pa ako želim može i još neko sa nama…neobavezno sve sasvim, kao svejedno je vidiimo li se ili ne…Odbijem ponudu, nadurite se još gore nego ja što umem, a sada je morate da se vidimo jer ćete propasti!!!!
Oran: Priznajem, deluje smešno. Neću propasti, to prvo. A ovo ostalo je sve istina. Bila je jedinstvena prilika, više nije.
Anja: E sad, da li Vi želite baš da se vidimo ili Vam je svejedno kao kad je bila ta prilika?
Oran: E, sada želim baš da Vas vidim. Eto.
Anja: Pošto, ono je bilo poslovno, pa ako želim da se ubacim na kratko.
Oran: Nije, nije…Sve ste shvatili pogrešno. Bila je to jedinstvena prilika…Zaista. Neću doći do Beograda do ekskurzije. I to je istina. Baš.
Anja: Pa dobro, nije ovo jedino mesto gde se možemo videti, a inače kuda god da kročim, tu su poznati…slučajno valjda.
Oran: Aha. Moja jedina prilka je sutra, u nekim prepodnevnim časovima…tada imam slobodno…Kasnije, već moram poći u selo. Ovo deluje vrlo ogoljeno, baš. I bezveze, baš. I tako i jeste. Baš. Bezveze.
Anja: Pa, vidite i sami kako je…
Oran: Vidim. Ali ja zaista u tom svemu ogoljenju ne mislim da bilo koga ogolim…samo da vidim s kim pričam. Da proštetam do neke pošte i poslastičarnice…Eto. Ništa više od toga, baš.
Anja: Ostavite mi malo da razmislim šta i kako, može? Čekajte, Vi sutra dolazite ili ne?
Oran: U Beograd ne. To je Kina, bar za sada.
Anja: :) Kina ako se tako postavi.
Oran: Pa tako je postavljeno. E, sada…negde drugde…možda i da…Zavisi od Vas.
Anja: Može, ali ne sutra, radim.
Oran: Pa radite posle podne. Susret bi bio u prepodnevnim časovima.
Anja: Znači otpada to za sutra, meni treba malo više vremena.
Oran: Ništa onda.
Anja: Možda bismo se svađali :)
Oran: Ništa…Ne bi, garntujem. Samo bi me videli, razbili izluzije…i malo razgovora, sladoleda…vanila i jagoda…
Anja: Vi želite da se odljubim od Vas?
Oran: Ili već bilo šta…
Anja: Bez vanile, voćni :)
Oran: Dobro de.
Anja: :)
Oran: Jagoda.
Anja: Bez čokolade i lešnika :)
Oran: Auh…I to ću da podnesem.
Anja: Može jagoda, ili breskva, ili limun, ili borovnica, ili šumsko voće, ili tako nešto…
Oran: Ali, da ste kod mog poslastičara, ne bi mogli da odbijete. Dobro, dogovoreno.
Anja: Ma, našla sam i ja jednu poslastičarnicu…njam, njam je sve osim kelnerice :)
Oran: Aha.
Anja: Barem je bila, ne znam sada.
Oran: Pa zar ne bi tu neko kelnerče?
Anja: Nisam videla, nažalost.
Oran: Aha.
Anja: Možda kod limunade.
Oran: Dobro, nego…
Anja: Ali nije šetao napolju.
Oran: Dajte ovo da vidimo…mada je ogoljeno…baš…i bezveze…ali…Bi li Vi sutra? Na obećavajući kratak susret, šetnju i sladoled?
Anja: Ne mogu sutra, čoveče dragi, nikako. Gde sam, šta sam, a radim od 15h. Treba se vratiti, ma odgovara meni ponuda i društvo, ali ne i vreme.
Oran: Pa zašto Vam ne odgovara vreme? Vreme odgovara. Ne mislim ja s Vama provesti čitav dan…imam obaveza, bre. Kao i Vi.
Anja: :)
Oran: Govorim o prepodnevnim časovima.
Anja: Ja mislim sa Vama, želim…i još kada bismo mogli uveče, savršeno baš. Pepodne bjak, videćete sve bubuljice.
Oran: Jeste li uživali?
Anja: Namerno ste to uradili.
Oran: Jeste li užiiiiiiiiiivaliiiiii?
Anja: U to sam sigurna, namerno.
Oran: Jeste li?
Anja: !!!!!!!!!!!!!!!! Rekla sam Vam. Lošić ste ispali.
Oran: Nemoguće. Mora da ste uživali.
Anja: Nemam komentar, baš nemam.
Oran: Jeste li napomenuli da želite da uživate? Jeste li? Pričajte brzo, bre. Pričajte!
Anja: Počeću opet da plačem, a danas je bilo baš…ne bih.
Oran: Ma pričajte, bre. Uživali ste, je li?
Anja: Zašto ste to rekli?
Oran: Mora da jeste.
Anja: Recite mi, to je namerno bilo?
Oran: Zato što…Želim da uživate.
Anja: Sa ciljem da se uništi moj dan ili šta već? Ne, ne želite.
Oran: Želim da uživate, ako već neko mora…
Anja: Ne, Oko.
Oran: Bitni ste Vi.
Anja: Niste fer ispali, baš niste.
Oran: Jeste li uživali? Jeste. Da li? Recite!!!!
Anja: Neću ništa o tome.
Oran: Recite. Recite. Recite.
Anja: Da li Vi uživate?
Oran: Uživam samo ako Vi uživate. Samo tada. Nebitno ko i kako…Samo da Vi uživate. Eto.
Anja: Uživate li sa Dragom?
Oran: Vodlili ste ljubav…mleko…
Anja: Pitala sam Vas.
Oran: Istuširani, preplanuli, divni…
Anja: Uživate li sa Dragom?
Oran: Ne mogu više…takvi…Mora da ste uživali!
Anja: A Vi da li uživate?
Oran: Mora.
Anja: Mora da uživate, mora!!!
Oran: Ja sam nebitan. Vi ste nešto…posebno.
Anja: Meni niste, možda sebi, ili nekom trećem, ali meni niste.
Oran: Uživali ste?
Anja: A Vi?
Oran: Recite. Recite.
Anja: Sad Vas kopka da li je ičega bilo…Oko, Oko.
Oran: Znam da je bilo vođenja ljubavi…tuširanje…mleko…
Anja: Zašto tuširanja sad???
Oran: Lakirani noktići…sređivanje…Sve ukazuje na keks….što je i normalno…
Anja: hihihiihih
Oran: Samo mi recite…
Anja: Vama lakirani nokti ukazuju na to?
Oran: Da ste uživali! Molim Vas. Molim Vas.
Anja: Čoveče, pa ja preko cele godine to isto radim…pa…
Oran: Recite da ste uživali.
Anja: Ne mogu da Vam to kažem.
Oran: Recite. Pa nije to teško. Samo recite.
Anja: Ne mogu.
Oran: Pričaj, bre.
Anja: Zapravo, šta Vi želite da čujete????
Oran: Odmah. Želim da čujem da si užvala!
Anja: Nisam.
Oran: Jesi!
Anja: Nisam. Nisam. Nisam.
Oran: Jesi!
Anja: Nisam.
Oran: Obećala si!
Anja: Pa valjda ja znam. Nisam. Nisam. Ne.
Oran: A obećanje?
Anja: To već ne zavisi od mene.
Oran: Eto, sada kao da Vas je iskoristio…kako da živim sa time?
Anja: Ne mogu da se nateram na nešto što…
Oran: Možete!
Anja: Ma…nije ni važno.
Oran: Jeste!
Anja: Nebitna sam ja.
Oran: Sve to mleko…sve to kvarcovanje…sva ta pamet…
Anja: Ponekad pomislim da sam tu samo da bih pomogla ljudima, i to je to.
Oran: Sva ta lepota…sve to obrzovanje…sva ta duša…
Anja: Ne zbog sebe, već zbog drugih…
Oran: Sve…sve…nije uživalo.
Anja: Nije već neko vreme, ne.
Oran: Vodili ste ljubav?
Anja: :) Ne bih o tome.
Oran: Jeste, znam.
Anja: Intimno je, intimno baš.
Oran: Znam da jeste, nema šta da me pitate.
Anja: Nisam ja ništa ni pitala.
Oran: Bio bi lud da niste…a lud nije.
Anja: Vi me napadate o tome.
Oran: Ne napadam, samo pitam za obećanje.
Anja: Pa, Orane…i da obećam, ne mogu da se nateram da mi bude lepo ako nije. Kako ne shvatate? Nateraj se ti da me voliš ako me ne voliš. Ne ide to tako.
Oran: Možete, mogli ste da pomislite na nekoga…
Anja: Možda i jesam, možda i nisam, možda.
Oran: I mogli ste da uživate.
Anja: Možda sam i gledala u plafon.
Oran: Da, baš uživate.
Anja: Možda nisam gledala ništa.
Oran: Gledali ste Dragog, znam.
Anja: Ne znate. Ćutite, bolje.
Oran: Necu da ćutim. Eto, imam i ja neku želju, baš.
Anja: Ćut!
Oran: Nema ćut.
Anja: Ni reči o tome više.
Oran: Ćut Vi.
Anja: Ćut!
Oran: Vodli ste ljubav i možda…uživali…i smešili se…i gledali Dragog…i ako. Tako i treba. Baš.
Anja: Nije tako bilo, ali ako želite da čujete to, neka ostane tako.
Oran: Tako želim da čujem. Baš.
Anja: Ok, kako Vi želite nije i kako jeste. Baš.
Oran: Uostalom, bolje je tako…za sve. Blago Dragom Vašem. Baš.
Anja: Mislim da me više ni malo ne privlači.
Oran: Blago njemu.
Anja: Ni malo.
Oran: Baš.
Anja: Ništa, nikoliko, ništa.
Oran: Nebitno, on uživa u Vama.
Anja: Neka neko bar uživa…
Oran: Uvek, kada god poželi…svakad. Blago njemu. I ne zna koliko je srećan. Baš.
Anja: Pa i ja kažem, ne znam odkle mu tolika želja i volja…blago njemu. Bezveze bi bilo da niko ne uživa. Ovako, on uživa, baš. Oko, tu ste? tu-tu… :) Oko. Okooooo……Glasnije: Okoooooooooooooooo. Glasnije: Okooooooo. Još glasnije: Okoooooooooooo…Baš glasno: Okoooooooooooo….Najglasnije: Okoooooooooooooooooooooo…
Oran: Da, da…Tu sam.
Anja: Pa gde ste?
Oran: Lepo je kad neko uživa u Vama. Pa tu sam, malo sam pasao.
Anja: Šta ste pasli?
Oran: Sada je hladovina…Pasao sam travu…neka detelina….bezveze…samo ima tri lista.
Anja: Šta pričas to? Orane, čoveče…
Oran: Pričam da sam jeo travu.
Anja: Daj malo…Šta ste jeli?
Oran: Konj pase travu…Detelina…tri lista, ne četiri. Razumete?
Anja: Ne. Vidite li mog konjića?
Oran: Znate, pričam danas, mada sam rekao da neću…svom životnom savetniku…
Anja: Rekli ste da nećete.
Oran: Vidim, ali to niste Vi.
Anja: Ko sad drži obećanja? :)
Oran: Nisam obećao!
Anja: Da, da, niste. Da.
Oran: Eto.
Anja: Svi Vam verujemo.
Oran: A osoba…prošla kroz sve ovo…
Anja: Koja sad osoba?
Oran: Praktična i pragmatična…Pa moj životni savetnik…Verovatno ću je posestrimiti za par godina…Gleda očima koje su već nešto videle…Baš.
Anja: Jeste li Vi sigurni da Vam je ona samo prijateljica prakaktična i pragmatična?
Oran: E, draga moja…
Anja: Ona je astrolog?
Oran: To je jedan dragulj moj…koji je brušen…i samo moj. I njene dece…Eto.
Anja: A jeste li Vi sigurni da ste Vi njoj samo prijatelj?
Oran: Pa slušajte…
Anja: Slušam.
Oran: Bilo je privlačenja, verovatno.
Anja: Ok. Pa eto.
Oran: Ali smo opstali…
Anja: Eto rešenja.
Oran: Bez telesnih uživanja…Baš.
Anja: Ali postoji negde unutra još nešto…tinja.
Oran: Sada smo jedno drugom sve…skoro…ako izuzmemo porodice, naravno.
Anja: A pre ili kasnije i to se reši.
Oran: Tinja, naravno…i uvek bocka…ali, vreme će i to regulisati…mene više ne zanimaju žene kao što je ona…ali baš.
Anja: Vreme? Pa kud ćete više? Matori oboje…i vreme još…auuuuuu.
Oran: To olakšava stvari. Da nisam strašno ljut na Vas…Sada bih se slatko nasmejao. Baš. Nego, Vi niste sutra dostupni za kratko viđenje? Dajte da to bar rešim.
Anja: Nisam čoveče, ne bih da Vam kažem gde sam prepodne, ali poslepodne znate već.
Oran: Mogu čak i sa nekim poći, ili Vi sa nekim, ili i Vi i ja sa još nekim, ako mislite da će biti bolje.
Anja: Čime se Vi zanimate, auuuuu.
Oran: Čime?
Anja: Pa samo komentarišem, nije bilo pitanje.
Oran: Pa Vi mislite da ja ne mogu biti zatvoreniji? Mislite?
Anja: Zatvoreniji?
Oran: Pa da.
Anja: Pa bili ste prva dva meseca kao pećina.
Oran: Čas se ja povučem, nije problem.
Anja: Ovo je sada promena lepa.
Oran: Aha…A i Vaša je promena lepa…insistirali u frizerskom salonu, valjda :)
Anja: Oko, ne plašim se ja povlačenja, umem i ja to.
Oran: Na viđenju…a sada…
Anja: Koja promena moja?
Oran: Ništa.
Anja: Koja? Kad sam ja insistirala?
Oran: Pa želeli ste da se vidimo.
Anja: Jesam, ali nisam navaljivala nikada. Želela sam svašta, ali ništa ni od čega.
Oran: Pa? Šta se to promenilo?
Anja: I ništa baš, niti se ljutim niti šta.
Oran: Gle, gle…
Anja: Ja nisam ljutiša.
Oran: Šta se to promenilo?
Anja: Razumna sam.
Oran: Vi želite da se vidimo. Ja želim da se vidimo. U čemu je problem?
Anja: Da, samo što ja odugovlačim, po običaju starom dobrom. Nema problema. Ko kaže da ima. Nema.
Oran: Nego? Pa gde je problem?
Anja: Ja uživam u Vama, baš. Nema ga.
Oran: Pa?
Anja: Pa, nema pa.
Oran: Pa, zašto se onda sutra ne bi videli?
Anja: Gde je Vaš poziv pusti? Sutra sam zauzeta, da li Vi čujete?
Oran: Biće ga sutra, ukoliko želite da se vidimo. Niste zauzeti…
Anja: Šta ti nije jasno sada? Šta? Pre podne sam zauzeta, posle toga pravo na posao, pravo.
Oran: Dobro. Znači, ja sam konj, je li? Dobro. Pa otkažite, bre! Ako ovo nije važno, onda ne znam šta je!
Anja: Nisi konj, ali ne mogu da te stavljam ispred obaveza, baš.
Oran: Tišina?!
Anja: Neću tišina.
Oran: Auuuuuuuuuuuu.
Anja: Imam i ja pravo da kažem.
Oran: Gle ti nje!!! Auuu. C, c, c.
Anja: grrrrrrrr I da, milslila sam na nešto drugo danas.
Oran: Znači, bilo je baš uživanje, a?
Anja: I pre toga.
Oran: Lepo, lepo…To sam i želeo, baš.
Anja: Nisi morao da mi govoriš ono, ne. Ne shvataš, ne.
Oran: Aaha. Fino, fino…Baš mi je drago. Samo ti uživaj, baš.
Anja: Mislim da se foliram, a to mi se ne sviđa ni malo.
Oran: Uživaj, i uživaj.
Anja: I to nije uživanje nikako, nije. Baš je ružno posle.
Oran: E, moja draga…
Anja: A i tada nije kao pre, baš.
Oran: Ne folirajte se…Znam fiziologiju…Uživate, i to samo tako…Samo pitanje je…Na koga mislite…Na njega? Na mene? Na trećeg? Četvrtog? Itd. Prosto.
Anja: Pa ne uživam ako mi se ne radi i ako kažem da nisam raspoložena i ako kažem da me boli i glava i sve…
Oran: Dunovito.
Anja: Nisam uživala, ne.
Oran: Rekoh li ja nesto?
Anja: Ne znam, ali bilo je baš loše.
Oran: Jeste.
Anja: Baš.
Oran: Uživali ste!
Anja: Verujte da nisam, nisam.
Oran: Pa nebitno, bre. Njemuj je bilo super, uživao je u Vama. Kapirate? Aman? Shvatate li?
Anja: Pa ako je nebitno, zašto toliko prašine oko toga?
Oran: Alo? Pa on je uživao u Vama, bre!
Anja: Ja nisam i bilo je baš bezveze, baš.
Oran: Nebitno!
Anja: I u poslednje vreme je tako uvek.
Oran: Ma on je došao do vrhunca!
Anja: Ne samo sada.
Oran: I to samo tako…
Anja: Bezveze je sve.
Oran: Nije! Tišina! Ćut!
Anja: Neću :)
Oran: Zadovoljo se, čovek! A Vi uživali ili ne…Strašno! Uh, uh…
Anja: Otkud Vi znate da li se on zadovoljio?
Oran: Ma ne mogu…Ovo je strašno. Baš. Ma pustite, počeo sam sa šalom…Boli, bre. Mnogo.
Anja: Znam.
Oran: Baš.
Anja: Znam to.
Oran: Mnogo.
Anja: Isplakala sam se danas, pa krenula. Znam, Oko, znam.
Oran: Ne znate…
Anja: Znam
Oran: Ne znate…
Anja: Verujte.
Oran: Nemate pojma. Vi ste mi…kao…
Anja: Isto, Oko, isto i još, još, mnogo.
Oran: Ne znate ništa.
Anja: Znam.
Oran: Ne znate.
Anja: Hvata za somak, za glavu i za grlo, znam.
Oran: Vi ste…A da li Vas hvata gde Vas je hvatao Dragi (da budem malo prost, je li)?
Anja: Ne, ovo nekako boli jer će se desiti to, tako nešto. Ne znam, ovo mi se prvi put sada dešava, ne znam. Ne pitajte mene, ja sam junior u ovome, baš.
Oran: Aha. Pa kao je bilo danas? Recite mi.
Anja: Sa Vama ili?
Oran: Ne, sa Vašim Dragim.
Anja: Nikako.
Oran: Kako je tekao proces? Pričajte mi.
Anja: Ne mogu….molim Vas.
Oran: Recite mi.
Anja: Ni Vi meni tekve stvari ne govorite…
Oran: Molim i ja Vas. Ma ja sam nebitan…baš. Recite mi.
Anja: Želim i ja o Vama neke stvari da znam, pa ništa. Ništa ne dobijam, a od mene očekujete baš.
Oran: Ma šta želite? Recite!
Anja: Kako je Vama sa Vašom Dragom?
Oran: Nekako!
Anja: Samo nekako?
Oran: Uglavnom i nisam sa njom! Nekako, baš.
Anja: A kad jeste sa njom, kako je? Uživate li?
Oran: Pa ako je nekako, uživam. Ali, nisam znao…i to nekako…izvinite na izrazu…može biti različito…baš…zadovoljenje potreba…pusto…ili…Eto!
Anja: A kako je Vama?
Oran: Meni je zadovoljavanje potrebe.
Anja: Pusto?
Oran: I to vrlo retko, kada se baš mora. Pusto. Eto.
Anja: Au.
Oran: A to je…ma da ne pričam…baš.
Anja: Pa recite…slušam Vas.
Oran: Pa šta da kažem…a da se Draga ne uvredi…ali…
Anja: Pa kako je, to recite.
Oran: To je nekako. Eto, opet, uz izvinjenje mojoj Dragoj.
Anja: Da li se tu neko dovoljno ne trudi?
Oran: Pa sada…da pitate nju, verovatno bi rekla da se ja ne trudim…a da pitate mene…i tako…
Anja: A da Vas pitam, Vi biste rekli ono drugo, da. Pa možda ste oboje lenji i nemaštoviti…
Oran: Ma bezveze. Jaooooo. Dobro.
Anja: Lenjivci :)
Oran: Izlišno je ovo pričati. I tako.
Anja: Onda zatvorimo priču o tome, baš.
Oran: Baš. Pa zatvorite.
Anja: Zatvaramo :)
Oran: Dobro.
Anja: Kako Vam je proteklo poslepodne?
Oran: Neverovatno.
Anja: :)
Oran: Sve vreme sam mislio na Vas. Ali sve vreme…Išao sam do životnog savetnika…nešto da namestim na računaru…
Anja: Isti simptomi su se javili i kod ovog pacijenta :)
Oran: Potom…Ćut! Blejao kod njega…Malo pričao o Vama…
Anja: grrrrrr
Oran: Ona se smejala, baš. Ali baš…
Anja: hihihiihihihihih Pa jeste smešni, baš.
Oran: Rekla, ti se vraćaš kao da ti je dvadeset i kusur godina. Eto.
Anja: Stvarno, Oko…Nije zdravo toliko unazad da ideš…
Oran: Duhovito.
Anja: Pokušavaš da budeš mlađi i od mene.
Oran: Pa naravno. Imam valjda i ja neke želje.
Anja: Nema, naravno, ne dam. Ne može. Ja sam klinka i tako je.
Oran: Uh, ma nemojte. Klinka?
Anja: Derište. Razmaženo.
Oran: Kako da ne?
Anja: Plačljivo, verujte.
Oran: A kaže meni moj Savetnik…Ako ti je toliko važno da se uveriš u identitet – zakaži joj sastanak…
Anja: hihiihihihihih
Oran: Ako ne pristane…
Anja: hihihiihhii Sastanak?
Oran: Prekini.
Anja: hihihihihiihih
Oran: Pa da.
Anja: Znala sam da je to bilo, znala sam. Znala.
Oran: Šta je smešno?
Anja: Sastanak :) A rekla sam ti da je savetovala prekid, znala sam to.
Oran: Ako zaista želiš da je vidiš i da se uveriš da je to ona…
Anja: Oko, to se više ne zove sastanak…
Oran: Zakaži joj sastanak…
Anja: Tako je bilo u Vaše vreme.
Oran: U narednih par dana…
Anja: :)
Oran: Do deset…
Anja: Pazi, daje i rok. hihiihih
Oran: Ako ne želi, prekini kontakt. To onda možda nije ta osoba. Eto.
Anja: Zato je Oka navaljivao za sutra…
Oran: Nije zato…zato što je to opet jedinstvena prilika za viđenje…
Anja: A nije mi jasno zašto taj rok od deset dana, ako smo pričali najmanje tri meseca i više i ja sam bila tražila da se vidimo i ništa, sad odjednm Vi tražite, dajete rok i uslove. Pa možda ja čekam da se steknu uslovi, eto.
Oran: Pa eto, rekao sam…Aha. Vidite li…
Anja: Kažem, treba meni da se pogode dani slobodni.
Oran: Imate prostu računicu…
Anja: Ne samo Vama.
Oran: Ma nemojte mi reći. A šta Vas sprečava?
Anja: Što ste Vi važniji? Mene svašta nešto, eto.
Oran: Duhovito.
Anja: Inače, i ja sam zauzeta.
Oran: Duhovito. Ali kako?
Anja: Šta kako?
Oran: Kako ste zauzeti?
Anja: Pa pokušala sam Vam reći da sam i ja u vezi, baš kao i Vi. Situcija je identična.
Oran: Ahaa. Mada, provera identiteta sagovornika je valjda nešto normalno i bezazleno. Svakako, izvinite ako je drugačije delovalo.
Anja: :)
Oran: Ne vredi…Mora se skakati u Lepenicu.
Anja: Ne mora u reku…Oko, ne bih da mi veza bude čisto zadovoljavanje potreba, eto. Želim više od toga, mnogo više.
Oran: Da?
Anja: Da, jer ako neko uživa u meni, želim i ja u njemu.
Oran: Gle! Pa zar je bitno ko sa kim uživa?
Anja: Jeste. Moraju oboje. Ako neko ne uživa, znači da nešto fali i nije u redu.
Oran: Pa dobro, uspelo je ako jedan samo uživa.
Anja: Nije. To je polovično.
Oran: Gle.
Anja: A to nije uspelo.
Oran: Dajte neku cigaretu.
Anja: Ne pušim. Vi?
Oran: Ih.
Anja: Pušite li?
Oran: Pa, moglo bi se reći da ne pušim…Ali volim da popijem, ali baš.
Anja: Tišina! Vi ste meni savršeni i tačka.
Oran: I znači ništa od viđenja?
Anja: Rekla sam samo da ste mi savršeni.
Oran: Viđenje?
Anja: Sutra nema šanse. Nije još rok istekao, polako. Imamo jos devet dana posle :)
Oran: Nemam ja posle vremena, baš.
Anja: Za mene, naći će se, ionako nećemo ceo dan…
Oran: Ma za mene neće…baš. Sutra ili…
Anja: Orane, ako želis naći ćeš vremena…
Oran: Nema šanse.
Anja: Ok
Oran: Sutra samo.
Anja: Ja ne mogu, rekla sam već. A Vi se durite do sutra…Orane?
Oran: Da?
Anja: Pa šta je to?
Oran: Pa izgleda da je to to.
Anja: Ljutiš se ako ne pristajem na te uslove koji inače nisu ni tvoji.
Oran: Hm?
Anja: Nema hm, baci cigaru i posveti mi pažnju…hajde. Spava mi se. Ustajem rano i ja.
Oran: Dobro, palim još jednu.
Anja: Au, znate li da to utiče na potenciju?
Oran: Ne znam.
Anja: Piše Vam na kutiji…i još svašta lošeg. Zato, batalite to.
Oran: Aha. Pa i batalio sam…ovo je izuzetak. Dakle?
Anja: Oko, jeste li tu? Oko? Oko, pa gde ste sada nestali? Oko…Oko, ne planirajte opet da me ostavite kao što znate, ljuti me to. Oko, spava se i meni (ako si otišao). I meni, pa sam ipak ovde. Oko, koliko još da čekam? Oko, lepu noć Vam želim. Odmorite se koliko možete. Lepo sanjajte, lepo spavajte. Uživajte u slobodnim danima, baš. Lepe snove, baš želim. I obujte čarapice :) Obećali ste da se ovo neće ponoviti…i opet. Oko, toliko od držanja obećanja, a posle mi Vi držite predavanje. Obećao si, obećao. Bar se javi i poželi lepe snove. Šmrc. Jeste li tu? Kao i pre, samo nećete da se javite? Smaram li Vas? Oko, ako je tako, pa recite da znam, baš. laku noć, Oko. Samo recite da ne čekam. Zdravo.
– nastaviće se –
Pedeset peto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
