Oran: Dobro veče.
Anja: Dobro veče i samo sekundicu, moliću lepo.
Oran: Odobreno, molim lepo. Bekam.
Oran: Moraću da se isključim na deset minuta…Vrnem se za čas.
Anja: ok :)
Oran: Ete me. Tu ste? Znam! Zaspali ste.
Anja: Evo me…
Oran: Sad bih se slatko nasmejao, ali ne mogu jer sam strašno ljut na jednu osobu…
Anja: Ja ne zaspim kao neki tamo, bez najave.
Oran: Opet je smešno ali…da se ne ponavljam.
Anja: Oko, pa pokušajte u sebi, onako, brk da se nasmeje.
Oran: Ne!
Anja: Neće Vas neko čuti.
Oran: Ja kada sam ljut, samo se mrštim…mrštim. Mršt, mršt!
Anja: Uuuu, mrštavac i ljutiša.
Oran: Nego šta!
Anja: Naboraće Vam se čelo, Oko. Izgledaćete dve godine stariji.
Oran: Pa šta ima veze…imam šiške, baš me briga!
Anja: Skinite mršt sa lica.
Oran: Mršt, mršt.
Anja: Puštate šiške? :)
Oran: Da!
Anja: hihihiihihihih
Oran: Smešno, ali… Nego, pročitaste li moje pisanije?
Anja: Da, znam, neosnovano ste ljuti na nekog tamo, znam, Kakvo sad pisanje?
Oran: Osnovano! Smešno, katastrofa, baš.
Anja: Osnovano…zavisi iz čijeg ugla posmatrate.
Oran: Pisanije, poruke…Iz svog ugla!
Anja: Da niste sanjali to?
Oran: Pa dobili ste ono…
Anja: Pa, morate stvari pogledati sa svih strana…
Oran: Pod jedan.
Anja: Oko, imam nešto da Vam kažem.
Oran: Pa pod dva. Recite.
Anja: Pozvao me Dragi da idem sa njim na proslavu neku.
Oran: Opa!! Proslava! Idite! Baš.
Anja: Kaže da ako sam raspoložena mogu da mu se pridružim.
Oran: Pa šta Vas tu buni? Lepo od njega.
Anja: Pa ako si raspoložena možeš da mi se pridružiš!!!!
Oran: Nije želeo da Vam nameće obavezu pa je tako formulisao…Eto.
Anja: E, pa smetala mi je takva formulacija, eto.
Oran: Pa razumem, da.
Anja: Kao, ako želiš hajde, a ako ne, ne moraš, svejedno mi je. Tako mi je zvučalo.
Oran: Pa da, verovatno je to rekao da ne bi nametao. No, svakako, skrenite mu pažnju da Vam to smeta…čisto za ubuduće.
Anja: Odbila sam. Kao nije me zanimalo. Baš. Ako je takav neka se sam prošeta. Baš.
Oran: Nemojte da prenagljujete. Smirite se malo večeras, a sutra da mu kažete da ste se predomislili…
Anja: Kako da ne!
Oran: Svaka proslava je fin dogđjaj, preporučujem uvek od srca. Gle ti nje.
Anja: Znam, Oko, znam. Prva sam u kolcetu, ali…zavisi sa kim idem.
Oran: Aha. Dobro, ja sam rekao šta sam imao u vezi toga. A Vi kako odlučite. Nego, pročitaste li Vi ono?
Anja: Hvala, Oko.
Oran: Molim, uvek.
Anja: Pročitala sam, dvaput čak :)
Oran: Aha. I?
Anja: Pa, da nisam strašno ljuta na jednu osobu rekla bih…
Oran: Da? Šta biste rekli?
Anja: Rekla bih, pa ljuta sam, ne mogu….
Oran: Vi ljuti?!
Anja: Ljutica sam.
Oran: Strašno!
Anja: A vi ljutiša.
Oran: More, ljutica sam i ja…Ljutica Oran i Ljutiša…
Anja: More, more :)
Oran: HM! Znate, više mi je dosadno da insistiram na tom susretu…(uzgred, kako se to sada kaže?).
Anja: Pa zar ne primećujete koliko ste naporni sa tim? Ne kaže se sastanak…hihihih…Baš ste matorac.
Oran: Nego?
Anja: Baš. hihihihiihih
Oran: Ma nemojte mi reći. A kako se kaže?
Anja: Raspitajte se kod mlađe populacije :)
Oran: Pa eto, Vas pitam…ako ste mlađi uopšte.
Anja: Ako sam mlađa?????
Oran: Nego, slušajte…Dobro, matorac…Nego saslušajte ovog matorca…Budite pažljivi, molio bih.
Anja: Danas smo komentarisale jedan par. Čovek je samo oko dvadeset stariji od devojke, ljube se i svašta još, strašno baš :) Recite. Recite, matori :) Čiko :) hihiihiihihiihih
Oran: Duhovito, baš. Dakle, ovog matorca strašno opterećuje što nije siguran u Vaš identitet. Stalno mu se kače raznorazne blokade, kočnice…
Anja: Zato Oka juri 30km/h :)
Oran: Kojih i bez krize identiteta ima previše, baš. Opet ona! Ćut!
Anja: Oko, imaš krizu neku? :) Ali slatko mi je, bre.
Oran: Sve češće pitanje je…da li Vi uopšte postojite…
Anja: Tako kad se prepiremo, bre :)
Oran: I to mi se stalno mota po glavi…Ćut! Ne mogu opušteno da pričam sa Vama više uopšte…a želeo bih jako…
Anja: A što više ne možete? Zašto?
Oran: Pa rekao sam…Zato što sam apsolutno nesiguran u Vaše postojanje…
Anja: Kako sam ja onaj dan samo zamilila da ste Vi onaj moj Oka i sve je išlo kao podmazano…i smeh, i suze, i sve…
Oran: Hu. Dakle… Posle onog odbijanja…a naveo sam da je to jedinstvena prilika…sve se puno, puno više iskomplikovalo…Tako da je razum sada nadvladao srce…poptpuno…i on kaže…To je nemoguće. Srce kaže..To je moguće, ali je odnos 70% naspram 30%. I još nešto…Ako se plašite tog viđenja…Verujte mi…ja želim samo to jedno viđenje…to je moja osnovna želja. Sve dalje je nebitno. Taj susret može, što se mene tiče trajati i pet sekundi. Ne moramo čak ni pričati. Samo da vidim da postojite. Postali ste mi potpuno nestvarni. E, ovde bi sada trebalo da izleti neka ucena…tipa…Ako se ne vidimo, prekidam kontakt…ili nesto slično…Međutim, to ne bih bio ja. Pa ta rečenica neće ni izleteti, ali će izleteti sledeća…Jako je bitno po mene, samo o sebi sada govorim, da Vas vidim. Mnoge stvari će se izdefinisti i moći ću malo da sredim misli. Stoga, ako Vam je imalo stalo do mene u bilo kom smislu, Vi ćete znati šta treba uraditi. To bi bio zaljučak ovog pisanja. Tu ste?
Anja: Jesam. Ne bežim ja kao neki kva, kva.
Oran: Aha. Kva, kva, kvoc, kokoda.
Anja: A mislim i da sam ja malo veća kva, kva… :)
Oran: A i ne mogu da shvatim, ovo je sada van onog pisanja…da prvo insistirate na susretu, a sada odjednom odbijate.
Anja: Znam, vidim i ja.
Oran: Pa kada ste kva, kva, zašto ste insistirali na susretu?
Anja: Kažem Vam, kada je na rečima…Znam, znam Oko.
Oran: Nije logično.
Anja: Znam, bre. Nije, ali kada Vi odbijete ok je, a kada ja odbijem, onda je strašno sve.
Oran: Pa nemoguće da ste tražili susret, i ja pristanem…i Vi se ne pojavite..ili šta već…Nemojte ponovo da me uvlačite u taj lavirint…
Anja: A, ne, ne bih Vas ispalila. Ne.
Oran: Menjate temu zamenjujući teze…i tako to…Lavirint taj odlično poznajem i ne želim da ulazim u njega. Ako se brinte za bilo šta, povedite bilo koga…Ako je potrebno, povešću i ja nekoga.
Anja: E, pa meni se ovo prvi put dešava i moram da se vrdam malo. Ne znam ni ja više šta i kako. Baš, baš ste me zatekli svime.
Oran: Sastanak na potpuno javnom mestu, gde god kažete…s pratnjama, bez pratnji…
Anja: Sa poslovnim pratnjama? :)
Oran: Ma, kako god. I želim samo jedan susret. Ništa više…Jedan jedini.
Anja: Da, posle koga se iluzije razbijaju i nema više tako sunčanih dana. Osećam da će tako biti, osećam…
Oran: U trajanju koje Vi odredite…a i ne mora da se određuje…kako god. Slušajte…
Anja: Uh, recite.
Oran: Meni je potreban sagovornik poput Vas. Nećete me izgubiti kao sagovornika, sigurno. E, sada…Šta Vama treba? Ako Vam treba nešto više od sagovornika, o tome ne bih razmišljao. Ali, to viđenje će svakako morati da se desi kad-tad.
Anja: Znam, malo više smo se vezali, ali Vi ste i pre imali dobre i kvalitetne sagovornike, što znači da možete i dalje, meni je ovo prvi put i malo mi je čudno i lepo, i uplašeno, i prijatno, i sve u jednom, baš.
Oran: Nisam imao nikoga poput Vas.
Anja: Želela sam sagovornika, a milim da u Vama vidim nešto više…i takoC.
Oran: I meni je prvi put. Pa dobro, da ne skrećemo mnogo sa glavne teme…Meni je važno da ovo raščistimo…Da li Vi želite pod bilo kojim uslovima da se mi vidimo?
Anja: Da, ali ne sad, ali da, želim. Pa želela sam i pre Vas samo sam zakoćila kada ste Vi počeli, ali da, da, želim.
Oran: Slušajte samo sebe.
Anja: Pa…
Oran: Opet me uvlačite u lavirint. Pa sada je taj trenutak…svaki sledeći dan biće isti kao i sada…ako ne želite sada, nećete želeti ni sutra, ni za par dana, meseci, godina…
Anja: Nije tako, baš. Želim, ali nešto još da sredim, sitnice, neke malecne.
Oran: Slušate li Vi sebe?
Anja: Da.
Oran: Pa poslušajte se malo pažljivije. Ništa Vam to vrdanje ne pije vodu, ali baš.
Anja: Oko, lako je Vama. Sećate se kako ste i Vi pre reagovali? Isto.
Oran: Tako da vređate moju inteligenciju, ako je posle svega ovoga uopšte i ima.
Anja: A sada Oran je pojeo spanać pa može. E, pa meni nije baš svejedno. Vređam Vas?
Oran: Ne, uvlačite me u lavirint.
Anja: Ok, neću. Ne namerno.
Oran: Želim konkretno da se izjasnite…a ako ne želite da se vidite, želim konkretan razlog. Nikakvo zamajavanje i zaluđivanje. Mislim da sam bio dovoljno jasan.
Anja: I glasni :)
Oran: Rekao sam koliko mi to znači, i tu sam bio dovoljno jasan. I zašto mi je to potrebno.
Anja: Čekam da odu neki ljudi, čekam da dobijem platu, čekam da odem da još progorim u onom pustom solarijumu, čekam da se malo sredim (razmišljala sam danas kakve bi mi sve mogli zamerke naći…), čekam malo. Eto.
Oran: Opet me vređate.
Oran: Odnosno, ne mene, već inteligenciju. Nije mi sada baš svejedno, ozbiljno Vam kažem. Vi mislite da mene možete prevariti? Ne razumem…pojavljuje se to kod Vas kao i kod većine ljudi…Lepo kažem…Nemojte da me zamajavate i zaluđujete. Dosta mi je ljudi kojima ponavljam neke stvari sto puta…i sto puta ne čuju. I ne poslušaju me, pa posle trpe…Kad ti lepo kazem, poslušaj…Prosto. Evo primera…Bili mi na nekom zimovanju i ja imao razgovor sa upravnikom i rekao mu neke stvari da uradi, on odbio. Ja mu kažem da će pogrešiti, on kaže da neće. Nije me čuo. I naravno, pogrešio je. I to samo nekoliko dana pošto smo se vratili nazad. Ekspresno.
Anja: Sekund samo, Oko, sekund.
Oran: A to je samo mali detaljčić.
Anja: Dva.
Oran: Ma u redu je. Bekam…jedan, dva. I Vi ste počeli da se ponašate kao i većina ljudi s kojima ja kontaktiram. A ja sam mislio da ste Vi drugačiji, baš.
Anja: Takođe.
Oran: Ništa me ne slušate. Pa ako ja ličim na druge zbog tog drljavog susreta…
Anja: Pa slušam Vas, ali kad mene neko treba da sluša, kako on želi je i tačka, a kada je obratno onda držite pravac i ne puštate.
Oran: Onda ga i neću. Ali odgovornost za posledice, kojih će biti, snosićete isljučivo Vi.
Anja: A koje posledice, moliću?
Oran: Ovo nije pretnja, već zdravorazumsko sagledavanje moje emotivne strane ličnosti. Pa eto, opet moram da ponavljam…
Anja: Ok, koje posledice me očekuju ako nastavim da se tvrdoglavim?
Oran: Rekao sam da ukoliko Vam je imalo stalo do mene u bilo kom smislu….
Anja: Posledice kakve?
Oran: Polako, doći ću i do toga…
Anja: Nešto će mi se loše desiti? Neko će me sačekati na poslu i poljubiti? :)
Oran: Ako odbijate viđenje, to znači da Vam nije uopšte stalo do mene…
Anja: Kakave posledice, Orane dragi? Kakve posledice me očekuju? Mene? Joj, joj.
Oran: A ako Vama nije stalo u bilo kom smislu do mene…
Anja: Joj, joj.
Oran: Zašto bi meni stalo u bilo kom smislu do Vas? Eto, to govori moj razum.
Anja: A zašto me uslovljavate????
Oran: E, sada…posledice mogu biti…
Anja: Ako, ako, ako…
Oran: Opet me terate da ponavljam!
Anja: Jer ja Vas ni sa čim ne uslovlajvam, baš nikako!!!
Oran: Nije to uslovljavanje…zdravorazumsko sagledavanje moje emotivne strane ličnosti! I to je to, rekao sam i više nego što sam trebao…Ponavljao i Vama…Ponavljao…Dalje u lavirint ne ulazim.
Anja: Ok, samo mi recite posledice, da znam šta da očekujem da me snađe…
Oran: Što se mene tiče, slobodno možete sada da promenite temu.
Anja: Neka.
Oran: Ne bih ja tako formulisao…snaći…
Anja: Recite mi sada samo za posledice koje me čekaju u narednom periodu, moguće posledice.
Oran: Snašlo je mene, ako taj rečnik koristite. Posledice su izvesne, i već ćete večeras osetiti…
Anja: Večeras?
Oran: Jer je već sada moj emotivni deo istisnuo Vas.
Anja: ?????????????
Oran: Sada sam tu sa sagovonikom koji nema veze sa mnom, nikakve.
Anja: Pa šta da se radi, ako tako mora da bude, biće. Jasno baš, jasno.
Oran: Pa odluka je Vaša, znate kako ja to već kažem…Vaš život, Vaša stvar.
Anja: Da, znam, znam. Da, da.
Oran: Ja sam svoje rekao.
Anja: Da. Ako sam ja isključiva, problem je i ljuti ste, a ako tako Vi radite, u redu je sve.
Oran: Ja sam svoje rekao. Promenite temu ako želite da pričate sa mnom.
Anja: Kako ste proveli dan?
Oran: Pa s obzirom na to da je bio slobodan…i da me je Draga obradovala odlaganjem posete…
Anja: :)
Oran: Većinu dana sam proveo ležeći…telefonirajući dragim osobama…pričom sa njima…čitao sam i knjigu malo…bezveze gledao TV..trudio se da ne jedem…
Anja: Šta čitate?
Oran: Malo se video sa komšijama…Došao mi je jedan prijatelj, pa smo sedeli jedno dva sata…i puno sam mislio na Vas, ovo je naravno poslednji put da Vam to kažem.
Anja: Niste ni sada morali.
Oran: Čitam istorijsku knjigu…dokumentarna građa.
Anja: To Vam je lektira kao? :)
Oran: Pitali ste me, dao sam Vam to čisto kao informaciju…a te infomacije više neće biti.
Anja: Čudi me da je je i sada bilo.
Oran: Bilo je jer sam mislio na Vas…!
Anja: Svaka čast.
Oran: A sutra te informacije neće biti jer neću ni misliti na Vas!
Anja: Zanima vas istorija znači?
Oran: A pitali ste me! Jasno?
Anja: Jasno.
Oran: Zanima me, pogotovu naša.
Anja: Znate šta je dečko rekao mojoj drugarici kada je raskinuo?
Oran: Recite.
Anja: Kaže: „Ima da nađem drugu devojku, od sutra“ :) Od sutra ni on više neće misliti na nju :)
Oran: Pa pametan dečko…tako se najbolje leči raskid. Pametno.
Anja: Puste reči…
Oran: Smešno, pa Vi mislite da ja foliram?
Anja: Ne.
Oran: Aha.
Anja: Ne Vi, samo kažem Vam za njega, mlađi je od Vas pa tako truća.
Oran: Pa može mu se. I da…sada mi pade na pamet, čisto da ne bude da nisam rekao kada ste me pitali…Jedna od posledica će biti i vremensko smanjivanje razgovora.
Anja: A od kada počinju sankcije?
Oran: To nisu sankcije, to je zdravorazumsko ponašanje.
Anja: Naravno. A od kada?
Oran: Pa počinju od večeras.
Anja: I večeras, ili od večeras?
Oran: Pa s obzirom na to da Vas više nema kraj mene…logično je i večeras.
Anja: Vi baš lako odbacujete ljude od sebe? Malo Vam treba, nešto što Vam se ne svidi, ili neki prijateljski savet i to je to.
Oran: Znam odlično da prepoznam prijatelja. Vi to niste.
Anja: Opet počinje nadrndavanje mene? No, da Vam ispričam nešto od danas.
Oran: Slušajte, čim Vam ovo i jednog trenutka zazvuči kao nadrndavanje, prekinite razgovor.
Anja: Upoznala neku devojku, devojčicu…
Oran: Nemojte trpeti, eto saveta.
Anja: Kaže da joj je san da postane manekenka. Završila srednju, upisala nešto…Učlanjivala se po raznim agencijama i skoro bila u nekoj modnoj agenciji. Tražili joj novac da joj urade nekoliko slika ili ako neće, da je srede u fotošopu za neki manji novac…i tu bili neki ljudi…skupljaju devojke da rade kao promoterke i hostese. Ona pristala sa još nekom drugaricom. Otišle u neki kafić da rade promocije koktela…Ali morale da obuku što minimalnije od odeće i da se našminkaju i sve što ide uz to. Minić obavezno, štikle i dekolte. Otišle tamo tako „sredjene“. Izašle na ulicu i trebale da skupljaju ljude na ulici i da ih dovoode na koktel taj u kafić. Znači, na ulici stoje i pričaju sa mušterijama i naravno, posede sa svakim, pričaju, prave mu društvo i piju. E sad, kaže ona…malo je glupo to što ih zoveš tako, osećaš se kao prostitutka, ali nekako je super jer što više sediš sa njim, popiće više i zaradićes ti više. Zarada joj je bila po piću, ali koktel nije bio neki, nego, kad je pitaju mušterije koji je, ona ne zna. Pita tamo one što prave…oni kažu da nema ime, da to samo onako mešamo kako hoće!!!!!! I tako celu noć. Jedva prodale dvadeset. Posle toga…kaže nije više htela, bilo joj je baš gadno…jer su svašta hteli i pokušavali…ali kaže… da će pokušati sve i uradiće sve samo da ostvari to što želi. To je to.
Oran: Aha. Pa jasno. Takve pojave su već normalne na zapadu…i što se tiče navlačenja klijentele…a i što se tiče razmišljanja te devojke.
Anja: Au, au, koliko ih je samo tako…Au, au…a ona je baš mlada.
Oran: Pa sve ih je više…ne slušaju. A lepo im se kaže.
Anja: Kako mislite lepo im se kaže?
Oran: Pa sigrno im je neko rekao da to nije dobro. Ako niko, onda roditelj.
Anja: Kaže, samo su rekli da će raditi promocije koktela i da se skinu koliko mogu, samo to. A kad je otišla videla je kako se radi.
Oran: Pa nema šta da dodam. Nego, ja bih rekao da je dosta za večeras…Već je kasno.
Anja: Aha. Pa ako morate…
Oran: Pa moram.
Anja: Šta imate da radite to?
Oran: Pa da tražim još nekog sagovornika. Imam slobodno veče, treba ga iskoristiti.
Anja: Aha. Pa ok. Naravno da se traži kad nešto nije dovoljno i kad nije kako želiš.
Oran: Pa naravno. Čista logika.
Anja: Pa Oko, imate vec sagovornika. Tražite li Vi nešto drugo?
Oran: I molio bih bez tog „Oko“…Tako me je zvala jedna veoma draga osoba…Bez toga ubuduće, moliću. Pa dobro, to bi bilo to…Pozdravljam Vas…
Anja: Ne volim Vas više, baš.
Oran: Laka noć i prijatno spavanje.
Anja: Ćao.
Oran: Tu ste, dobro je.
Anja: Čekajući Godoa :)
Oran: Slušajte…
Anja: Slušam.
Oran: Jako me sada boli glava…
Anja: Zašto?
Oran: Pokušao sam malo da legnem…
Anja: Zašto Vas boli?
Oran: Pokušao…
Anja: Pa lezite, odspavajte…
Oran: Pa da, ali ne može da se spava…
Anja: Pa, videćemo se ujutro…:)
Oran: Divno je što ste tu, da ste otišli, pukla bi mi. Moram nešto da Vas zamolim.
Anja: Recite.
Oran: Znam da sam obećao…ali…
Anja: Čekam Vas i kad mislite da ne. Recite.
Oran: Molim Vas da me oslobodite obećanja da cu pričati sa Vama do starosti.
Anja: Oslobađam Vas.
Oran: E, hvala Vam.
Anja: Ništa. U redu je.
Oran: I molim Vas da me više ne kontaktirate.
Anja: Ok. Zato ste se vratili?
Oran: Pa uplašio sam se za sebe. Znate, ja sam čovek sa ozbiljnim brojem godina…
Anja: Niste ni morali zato. Ma ok je.
Oran: Nije to zdravo da toliko boli.
Anja: Ne objašnjavajte. Bilo, prošlo, baš. Iskusniji malo više i to je to. Zakopaćemo sve, baš.
Oran: Pa dobro, lepo ste to rekli. Sada sam malo mirniji.
Anja: Ne slažem se sa time, teško baš. Loše mi je…Ali, ako se mora…Neka. Ne znam šta da Vam kažem. Ne znam. Baš. I da Vam kažem pre prekida…
Oran: Ma pustite to…
Anja: Setila sam se onog Vašeg…samo se nasmeši i seti se. Eto.
Oran: Očigledno da je bolje…
Anja: Plače mi se, ali poslušlala sam…Pokušala.
Oran: Za oboje da se to sada završi…jer svakako bi jednog dana doslo do toga. Ovako, makar sam ja miran…Vi ste tako želeli, ne ja.
Anja: Ako mene pitate, ne želim, prija sve, ali neću ako ne želite Vi.
Oran: Miran sam sa samim sobom.
Anja: Orane, ja to ne želim. Jasno? Ne želim.
Oran: Menjate teze…zamajavate…uvlačite u lavirinte uma…Ne mogu ja to. Ne slušate.
Anja: Vrdalama :)
Oran: Da, jeste. Vi ste vrdalama. U stvari, nemam pojma ko ste…
Anja: Vrda lama :)
Oran: I ne mogu više da razmišljam o tome.
Anja: Upoznali ste me za ovo vreme vrlo dobro, ali baš.
Oran: I još nešto…
Anja: Izvolite.
Oran: Kod Vas će se verovatno pojaviti potreba da me opet kontaktirate…i onda će biti…
Anja: Zašto ste se vratili inače sad? Niste našli ništa pametnije pa još malo da ubijete vreme?
Oran: Ma salušajte me jednom.
Anja: Šta hoćeš? Da te izbrišem od svuda??? Šta hoćes ti više? Šta?
Oran: Hoću da sutra ne dođete i kažete da Vam se plače…ili da ste plakali…
Anja: Plače mi se sada.
Oran: Ili ne znam već šta…
Anja: I plačem.
Oran: Ne mogu ja to da podnesem.
Anja: Ali neću da Vam kažem više ništa. Ok.
Oran: Eto, znao sam.
Anja: Nećete ništa čuti. Ništa baš.
Oran: Ja ću to večeras da nekako u glavi prekinem…to…
Anja: Orane, ja svaki dan malo plačnem. Da nije zbog Vas, našla bih već nešto što me je povredilo…
Oran: Ma, prekinite više. Slušajte.
Anja: Ne brinite se Vi zbog toga.
Oran: Ma ja se više uopšte ne brinem za Vas…ja se brinem za sebe, zato Vam ovo i pišem.
Anja: Aha. Pa što za sebe? Otišao malopre. Samo se izgasio. Ode čovek, nije se ni okrenuo.
Oran: Pa mislio sam da će biti jednostavnije mnogo.
Anja: Da, kaže od večeras radiklano sve, sve.
Oran: Menjate teze…Zamajavate…Zaluđujete…Hoćete sada da ja kažem da ste Vi mene oterali…i tako to…i onda samo da se nerviram, a Vi da me ne čujete…
Anja: Ali toliko želim i da Vam kažem, toliko toga…Čujem Vas.
Oran: Da ponavljam stvari neke po sto puta…
Anja: Čujem, Orane.
Oran: Ne čujete!
Anja: Čujem!
Oran: Ništa me niste čuli.
Anja: Jesam čula, jesam.
Oran: Ni maločas, ni večeras…Ni juče…nikada. Čujete samo ono što Vam odgovara…ono što ne, ne čujete.
Anja: Ali tako ste promenljivi, ne znam ni ja više šta da očekujem u Vašem sledećem redu…
Oran: A sve sam lepo rekao, sve. Ja sam uvek konstantan. I to znate.
Anja: Niste, ali nema veze sad.
Oran: Nema veze.
Anja: Imate takve oscilacije, uh.
Oran: Saslušajte do kraja.
Anja: Hajte.
Oran: I nemojte me kontaktirati…sa nekim pričama…znate Vi kojim…jer…Ne mogu po sto puta da prolazim kroz isti bol…baš. Ako se to desi, možda ću biti prinuđen skroz da se maknem odavde, što mozda i ne bi bila loša ideja…i ne podmećite neke profile, pa da se krijete iza njih. Sve ovo Vas najiskrenije molim.
Anja: Uništiću se od plakanja, ali neću Vas više zvati, da znate. Toliko od mene. Nisam ni ja čelik. Baš. Hvala. Ćao. Ne moogu ni ja, baš.
Oran: Pa dobro, onda je rešena stvar. Zahvaliću se i ja Vama, i to je to. Pozdravljam Vas.
– nastaviće se –
Pedeset sedmo poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
