Anja: Dobro veče.
Oran: Svako veče.
Anja: Mada, možda Vas ni to ne interesuje više…
Oran: Ne, ne interesuje me!
Anja: A interesuje li Vas razgovor sa mnom? Ozbiljni ste…?
Oran: Ni to me ne interesuje!
Anja: Polako…jeste li ozbiljni?
Oran: Pa šta mislite?
Anja: Pošto ne vidim izraz Vašeg lica pa ne znam jeste li ili ne, a i ne poznajem Vas tako dobro…volela bih da niste, eto.
Oran: Eto, i ja bih voleo da Vas interesuje poezija…
Anja: Ali, kako god bilo, drago mi je sto ste se javili.
Oran: Ma lako je Vama…nabacite taj beba izgled…i očekujete da se neko naljuti na Vas?
Anja: Ali mene inače ne privlači poezija, nekako mi je teška za tumačenje a i previše je bilo te poezije u školi,…mada, rekoh Vam da mi se dopada to što piskarate s vremena na vreme :)
Oran: E, pa neću više ništa piskarati, bar ne Vama! Ima ko voli moju poeziju, šmrc (samo još ne nađoh nikoga, ali život je tu, ispred).
Anja: Ma šta Vi sad hoćete? Kažem Vam da mi se dopada to Vaše, a Vi opet nesto nezadovoljni…
Oran: Ma šta Vam se dopada kada ne volite?
Anja: Dopada mi se pošiljalac :)
Oran: E, to ne može. Tako to ne ide.
Anja: :)
Oran: Ja idem u paketu. A paket je uvijen u mašnicu.
Anja: Kako ste Vi danas?
Oran: A šta se to Vas tiče?
Anja: Tiče me se, zanima me, eto.
Oran: Ma nemojte mi reći. E, ne može da Vas se ne tiče poezija, a da Vas se tiče ja.
Anja: Kažem Vam :)
Oran: Ne, ne…to tako jednostavno ne ide.
Anja: Ma nemojte mi reći…:)
Oran: Ma eto, kazem Vam. A mogu Vam reći i opet. Nije problem.
Anja: Recite mi, kako ste Vi danas?
Oran: A šta Vas se to tiče?
Anja: Zanima me, eto tako.
Oran: E, pa ne može da Vas ne zanima poezija, a da Vas zanimam ja.
Anja: Ne zanima me tuđa poezija.
Oran: c, c, c. Auuuuuuuuuuu. Pa ovo je krajnji bezobrazluk.
Anja: Čoveče.
Oran: Sad razmisljam kako da pređem preko ovoga…ako uopšte pređem.
Anja: Ozbiljni ste?
Oran: Ja sam najozbiljniji.
Anja: Ups.
Oran: spu
Anja: Oko, je li sve ok?
Oran: Anja, sve je u redu.
Anja: Niste nešto u elementu, ili se samo pravite važni?
Oran: Pravim se važan.
Anja: :) Znala sam, eto baš.
Oran: A kad mi ne dajete važnost onda iz toga proizilazi da nisam u elementu.
Anja: E, zaboravih Vas pitati nešto….
Oran: Ne odgovaram nepoštovaocima moje poezije ništa!
Anja: Kakve su bile trešnjice onaj dan?
Oran: Šta Vas se samo tiče!
Anja: Su bile lepe?
Oran: Zinite da Vam kažem.
Anja: A san kao dan kad mi proviriš u misao jutra…
Kad poželim da si sa mnom i juče, i danas, i sutra.
Kad poželim da mi s tobom zora svanjava
i veče sa tobom smrkava.—————–
PREDIVNE MISLI Ste to pisali za nekog posebno ?
Oran: Ne! To sam pisao za sebe…a ja nisam poseban, znate.
Anja: U svakom slučaju, predivno je.
Oran: Bezveze je skroz. Pisao neki čobanin, budala.
Anja: U, kakvo mišljenje imate o sebi….!!!!! Ne može to tako.
Oran: Može, može…kod mene sve može.
Anja: Bar ne kada pričate sa mnom. Ne može. I tačka.
Oran: Ih, papir elektronski trpi sve. A tek ovi monitori…ihaj!
Anja: Niste videli onu tačku?
Oran: I da jesam ne bih Vam rekao.
Anja: Ma šta je to sa Vama večeras?
Oran: Ništa posebno, samo nedostatak inspiracije…takve sagovornike valjda volite, je li?
Anja: Ne želim da ovo bude još jedan od onih dana kada se prepiremo i svađamo i vređamo….!
Oran: Niti vređam, niti se prepirem, niti svađam…samo radim ono što volite, izbacujem poeziju iz mojih rečenica.
Anja: Ali ja to ne želim, niti tražim od Vas. Vratite je.
Oran: Ne pada mi napamet! Ne želim da Vas opeterećujem budalaštinama. Biću pros, kao i svi. Uostalom mogu da budem još prostiji.
Anja: Hajte, ne glupitajte se više. Dosta je bilo
Oran: Mogu da budem prost kao pasulj.
Anja: Zaista.
Oran: Prebranac…a i ne mora da bude prebran, probran.
Anja: Njam, njam prebranac.
Oran: Bljak. Prebranac je glup.
Anja: Njam, njam.
Oran: I nije ukusan.
Anja: Ma ne znate Vi šta je lepo.
Oran: Znam šta je lepo, a ti ne znaš. Ti nemaš pojma.
Anja: Prešli smo na TI? :)
Oran: Zašto da ne pređem na ti? Misliš li da si nešto posebno?
Anja: OOOOO, pa to je nešto novo…
Oran: Da neko treba da ti persira…ha pa takvih sam se ja nagledao…
Anja: Ne želim ovakve razgovore.
Oran: A kakve želiš?
Anja: Normalne, ako je to moguće.
Oran: Pa evo takvog razgovora, to si i tražila.
Anja: Ako ste nadrndani nešto, ne planiram da se dopisujem sa Vama.
Oran: I ne moraš.
Anja: ok
Oran: ok
Anja: Ne znam šta Vam je danas…nećete ni da kažete…nije mi jasno zaista.
Oran: Jasno je tebi, sve je tebi jasno. Samo se praviš da ti nije jasno.
Anja: Nije mi jasno, recite mi jasno pa će mi i biti jasno.
Oran: I nemoj da mi persiraš, to mi je glupo.
Anja: Meni nije glupo.
Oran: Onda ne znaš ništa.
Anja: A Vama ako jeste, Vi pišite kako hoćete.
Oran: Pišem kako hoću, znam da ti se sviđa ovako.
Anja: Ma šta je Vama bre čoveče?????????????
Oran: Ništa. Pišem kako ti se sviđa.
Anja: Loše mislite ondaK.
Oran: Onda ti loše misliš.
Anja: Ispravite me gde grešim.
Oran: Ti ne grešiš nigde…samo loše misliš.
Anja: Ispravite me onda.
Oran: Neću da te ispravljam. Zašto?
Anja: Zato što sam Vas zamolila.
Oran: To ne pali kod mene. Znam ja takve kao što si ti.
Anja: A kakva sam ja to? Kakva? Recite mi. Kakva sam ja?
Oran: Nikakva.
Anja: Hajde me obiđite malo večeras, molim Vas.
Oran: Obiđi ti mene.
Anja: U redu.
Oran: ok
Anja: Možemo li normalno da pričamo ili ne večaras?
Oran: Ma šta ja imam sa tobom da pričam.
Anja: Izvinite na smetnji, ali počeli ste razgovor veceras Vi…….izvinite baš.
Oran: Smaraš.
Anja: Dajte, ne glupirajte se više, dosadni ste sa tim klošarskim rečnikom.
Oran: Voliš li poeziju?
Anja: Volim.
Oran: Voliš li poeziju uopšte?
Anja: Volim.
Oran: Voliš li moju poeziju?
Anja: Volim.
Oran: Voliš li da ti pišem poeziju?
Anja: Volim. To najviše volim.
Oran: Eto, znao sam da ste Vi jedno divno ljudsko biće, baš kao što sam i mislio. :)
Anja: Auuuuuuuuuuuu. Pa koji su Vam to fazoni? Klinački neki..? Auuuu. Pa što mi to radite?
Oran: :)
Anja: Zašto? Baš Vam je fora…Baš. Ma super ste. Odlični ste. Odlična predstava. Gluma-5!
Oran: Pa kakvi god, ali su dobri. :) Postižu efekat :)
Anja: Samo da znam za ubuduće ćime se sve služite…
Oran: Vidite kako ste u par minuta zavoleli poeziju…:)
Anja: Neću ništa više o tome.
Oran: Više sam učinio za Vas u ovih par minuta nego svi Vaši prosvetni radnici za sve ove silne godine. :)
Anja: :) U pravu ste, baš, kad Vi tako kažete.
Oran: Dakle, sad bi trebalo da me u zvezde veličate :)
Anja: Nego, šta rekoste malo pre, ja sam kakva???
Oran: Vi ste divni.
Anja: Divna je sinonim za nikakva?
Oran::) Ne, Vi ste divni, a ona što ne voli poeziju je nikakva :) Ali, to niste Vi, je li tako? :)
Anja: Čujte, ona voli poeziju koju ona voli, a ne onu koju joj nameću, kao i inače stvari.
Oran: Ma dosta više o njoj, ona je prava smaračica.
Anja: :)
Oran: Bolje da pričamo o Vama. :) I o Vašem dragom..:)
Anja: Ili o Vama?
Oran: Kako je on?
Anja: I Vašoj dragoj :) Kako je ona?
Oran: Ona spava…i uziva. :)
Anja: Ista priča.
Oran: Zanimljivo. A zašto Vi ne spavate?
Anja: Zato što pričam sa Vama.
Oran: Aha. Odgovor je baš, baš. :) Nego, znate šta?
Anja: Odgovor je baš 1000% tačan.
Oran::)
Anja: Recite…
Oran: Ja cu da svisnem ukoliko ne dobijem onu ma čiju sliku. Već sam obamro.
Anja: I ja sviskam sa ovim biljkama, pa…ko me pita kako mi je…?
Oran: Ma pustite malo za trenutak Vas…Vi, Vi, pa samo Vi…Pa postojim i ja…
Anja: Ne mogu da se puštam.
Oran: (ja sam ovaj suncokret s leve strane)
Anja: Postojite i Vi, ali Vi ste taj koji insistira na meni. Pa ako insistirate, eto Vam ja. Ne bunite se samo :)
Oran: Ma ja insistiram na slici…i to ne zbog Vas, već radi mene…presvisnuću…S kim ćete posle da pričate? Kako eto?
Anja: Pa sa Vašim bratom, bili smo se dogovorili već, ne sećate se? :)
Oran: Pa nigde Vas nema. Ne sećam se, davno je bilo.
Anja: Kako me to nema? Svako veče me ima, svako.
Oran: Pa dobro, ali ona slika…ja sam na izdisaju. Baš.
Anja: Počeli ste da senilite…
Oran: Pa šta ću…to je predinfarktno stanje. :)
Anja: Kakvi su vam simptomi?
Oran: Samo mi se neke slike motaju po glavi.
Anja: Samo to?
Oran: Samo.
Anja: E, onda Vam nije ama baš ništa.
Oran: I ništa više. :) E, pa hvala, ali opet…šta da radim sa tom slikom?
Anja: Evo, ali samo na 2 minuta. Pa kažem Vam ja da nemate ništa od toga, ali zapeli ste kao…baš. Dosta je bilo?
Oran: Šmrc. Opet ne vidim lice.
Anja: Znam, sitno je.
Oran: Pa to nije fer. To je nepravda.
Anja: Ali…nemojte samo da nešto izvoljevate.
Oran: Jao, jao…Pa kako čovek da ne izvoljeva? I opet taj rečnik…hmmmmmmmmm.
Anja: Ama koji rečnik više?
Oran: Vi kao da ste preuzeli moj rečnik.
Anja: Stalno mi to nabijate …
Oran: Pa to nije svojstveno jednoj mladoj dami.
Anja: Slušajte sad….pažljivo.
Oran: Slušam, pažljivo.
Anja: Ovo će biti retoričko pitanje koje će Vas možda malo zbuniti, ali sedite na stolicu i vežite se jer će Vam možda nešto biti jasnije posle toga. Važi li?
Oran: Auuuuuuuu. Vi me znate, definitivno, je li?
Anja: :) Upoznajem Vas.
Oran: Auuuuuuuu, znao sam.
Anja: Vas. Upoznajem Vas ovako :)
Oran: Aha. Dobro, ja sam se vezao…tu je sećer, voda…
Anja: Ne vidite mi lice? Ne poznajete me?
Oran: Ne, nikako. Nemam pojma, zaista.
Anja: Pogledate noge, možda me tako poznate :)
Oran: Ček. :) Noge su baš, baš..ali ne bih na osnovu njih mogao da pogodim ko ste…ako su uopšte Vaše.
Anja: Da, možda su naknadno ubačene…kako se nisam toga setila samo? Eee…
Oran: :) Pa danas se sve može uraditi ako imate sliku i odgovarajući program.
Anja: Čoveče, ne znam da radim ni sa jednim programom za slike, ne znam.
Oran: Dobro, dobro…de…verujem Vam, svi Vam verujemo. :)
Anja: Ozbiljna sam
Oran: Dobro.
Anja: Ali ne ponosim se time. Eto.
Oran: Čime se ne ponosite?
Anja: Time što ne znam da sređujem slike.
Oran: Aha. Ma i bolje. Nego, šta bi s tim retoričkim pitanjem…ovo vezivanje baš i ne volim kad sam sam. :) A šećer i voda mi baš idu…ugojiću se.
Anja: Slađi ste kad ste bucmasti…tromo bucmasti :)
Oran: Pa hvala, ali zaista ja sebe ne volim takvog…bljak! Ili pitanje, ili slika, ili da ja umirem…trećeg nema.
Anja: Mislite, nema četvrtog? :)
Oran: Ne, trećeg. :)
Anja: Ovako, znate kakvo je to pitanje? Kao prvo..
Oran: Da?
Anja: Onda znate da ni ne očekujem odgovor.
Oran: Znam…više sebe pitate, je li?
Anja: Pa potrebno će biti uvodno pitanje.. a posle sledi glavno (ne padajte u nesvest) :)
Oran: Pokusaću da ostanem pribran.
Anja: Ovako…znate li zašto mi se čini da nam je fina komunikacija i da se nekako uspevamo skapirati? Sledi sad uvodno pitanje o kome smo pričali…
Oran: Da?
Anja: Znate li zašto bi bilo lepo da prekinemo komunikaciju? I glavno je…Kako ćete mi ondak pomagati da napisem pripremu za faks ako prekinemo komunicirati? :))
Oran: Hm.
Anja: I tako, kako ste proveli današnji dan?
Oran: Ček, ček..:)
Anja:…kao teta Viktorija.
Oran: Nista ne shvatam…ali…valjda ću razjasniti…
Anja: Polako samo….nije bilo strašno, eto.
Oran: Meni jeste. Hu.
Anja: Ali nećemo o tome više…bilo pa prošlo :)
Oran: Ma kakvi da nećemo…Čekajte malo…
Anja: Nećemo, nećemo.
Oran: Ma opet ništa ne znam.
Anja: Čekam kao tetka ona.
Oran: Ahaaaaaaaaa.
Anja: Ma znate Vi,samo se pravite malo.
Oran: To sam sada shvatio.
Anja: Ala Vi sporo kapirate…auuuu.
Oran: Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu.
Anja: Osedeću dok Vi nešto ne shvatite.
Oran: Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu.
Anja: :)
Oran: Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuu. Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu. Pa da li je moguće?
Anja: Pa šta to?
Oran: Ne smem ni da napišem.
Anja: Onda nemojte ako ne smete. chickenu :)
Oran: :) Gledao sam sve delove Povratka u budućnost. Samo da znate. :)
Anja: Pa kakve to sad ima veze sa vezom? :)
Oran: Pa, jaoj. :) Strašno.
Anja: Wow, kakva reakcija…bolje da sam sedela i pravila se tupavom…ne biste sada jaukali.
Oran: Pa bolje za mene bi bilo…A ovo je Vaša slika?
Anja: Da.
Oran: Ih, neverovatno. Vi na ovoj?
Anja: Nisam na biljkama :)
Oran: Hm, kakvim biljkama?
Anja: Pa na ovoj na kojoj su suncokreti.
Oran: :) Sada niste. Ovo desno je sada pravi suncokret :)
Anja: A šta je pre billo?
Oran: Pa pre ste bili Vi. :) A znate li ko je bio ovaj u drugom planu, iza?
Anja: Ko?
Oran: Vaš dragi. :) A onaj u trećem planu, iza Vašeg dragog?
Anja: A znate li ko je bio onaj tamo što se ne vidi?
Oran: :)
Anja: Vaša draga. :)
Oran: :) E, slatko me nasmejaste, baš. Kuku, kuku…
Anja: Je li to samo jedan koji dugo traje, ili su više uzastopnih?
Oran: :) Čega?
Anja: Pa smešaka.
Oran: Jedan u kontinuitetu, samo se intenzitet menja…još se smejem. :) Strašni ste.:)
Anja: Hvala Vam.
Oran: Ovo sada najozbiljnije mislim…Super ste.
Anja: Ali i malo pre ste izjavili da sam NIKAKVA, tako da…
Oran: Baš. :) Pa sta ću kad ne volite karanfile. :) Gledali ste Davitelja? :)
Anja: Ne volim te Vaše cvećke, dajte Vašu malo da se i ja smejem, ne samo Vi.
Oran: :) Kuku, kuku, kukuuuuu. :)
Anja: Je li ona pesma pisana za nekog ili ne?
Oran: Pa zar sam toliko smešan? :) Pa pisana je za Vas, bre. Jao, znači…strava. :)
Anja: Za koga je pisana?
Oran: :) Za Vas!!!! :)
Anja: Ili ste to pisali u ranoj mladosti…?
Oran: Za onaj suncokret sa desne strane. :) Ne!
Anja: Davno to beše…
Oran: Eh, da… :)
Anja: Nisam se ni rodila tada…a Vi ste pisali poeziju.
Oran: Jao, ne mogu da se prestanem smejati…:) Uh. :)
Anja: Smejte se čoveče, smejte se.
Oran: :) Jaooooooo :)
Anja: Koja bora više, ali koji minut više…pa vi vidite … :)
Oran: :) E, a znate li šta je najsmešnije od svega? :)
Anja: Šta je najsmešnije od svega?
Oran: :)
Anja: Ček da pogodim…
Oran: Da Vi niste ta za koju ja mislim da jeste. :)
Anja: Najsmešnije od svega je to sto Vi ne znate zašto se smejete :)
Oran: :)
Anja: Otkud znate da nisam ta za koju ste Vi mislili da jeste? :)
Oran: Nemam pojma, ali je jako smešno. Jao. Ček ovako, Jeca niste, je li?
Anja: Jesam.
Oran: Kako sad jeste?
Anja: Eto, možda jesam baš ta.
Oran: Pa zašto sam se onda ovoliko smejao? :)
Anja: Pa ne znam…ne znate ni Vi. Došlo Vam je valjda :)
Oran: Ako jeste Jeca, onda niste ta osoba za koju mislim da jeste. Auuuuuuuuu, kakva zavrzlama! :)
Anja: Kako se zove ta ženska?
Oran: :) Ne smem ni da napišem.
Anja: Pišite slobodno.
Oran: To je jedno veoma strašno ime. :)
Anja: Niti je znam niti ću je znati, niti ću je čuti, a ni videti.
Oran: Ali zaista, ne smem. Bez šale.
Anja: Pa ako ne smete, ondak…ne smete…a smete li njene godine?
Oran: Šta ću, valjda ste videli da sam …kako se ono piše na engleskom… :) Au, ne smem ni to. To tek ne smem.
Anja: Između koliko je? Ali možda jesam ta bwe…Možda se niste trebeli smeškati onoliko.
Oran: Pa možda i jeste…sada se sve uklapa…osim poslednjeg delića. :)
Anja: Dajte godine, da je eliminišemo …
Oran: Pa nisam baš siguran…ali na osnovu svega ovoga…jao, jao.
Anja: Jao, jao, jao.
Oran: :) Pa zašto Vi jaučete?
Anja: Pa zato što sam možda ta, a ni Vi to još ne znate.
Oran: :)
Anja: A ne smete ni da počnete da otkrivate.
Oran: Ne smem, to je istina. Nekako mi bolje ovako.
Anja: Pa eto…
Oran: :) Ma Vi ste, sto posto.
Anja: Pa možda jesam. Možda. Ne znam ni ja jesam li ili nisam.
Oran: Možda verovatno. :) I to ste u pravu…vidite, sada je glavna ta priprema…mada ja nešto nisam posebno učestvovao u njenom pisanju…Hm.
Anja: Zanemarite pripremu….nego recite za te godine….znaću onda jesam li ili ne.
Oran: Pa tu negde…oko…
Anja: Oko koliko? Znate li koliko ima?
Oran: Oko onoliko koliko ste i rekli da imate…
Anja: Koliko ima/imam ? :)
Oran: Pa malo više od toga valjda. Ili toliko…hm. Nisam ni ja baš siguran, oprostite.
Anja: A postoji li neki detalj karakterističan samo za tu osobu?
Oran: Ne smem da odgovorim na ovo pitanje.
Anja: Onda razmišljajte ko sam.
Oran: Ijao. Ma mora da ste Vi.
Anja: Ako tako više volite.
Oran: :) Ne smem da razmišljam…
Anja: Neka, neka, razmišljajte samo.
Oran: Ne, ne…
Anja: Jupi :)
Oran: Moram da izvedem zaključak…Vi niste Jeca, je li?
Anja: Ali neću sarađivati, baš kao sto ni Vi niste hteli/ smeli.
Oran: Ijao.
Anja: To ne smem da Vam kažem.
Oran: A zašto?
Anja: Ne smem, zaista.
Oran: Aha. A čekajte ovako…
Anja: Kao Viktorija…
Oran: Ako Vi jeste ta osoba za koju ja mislim..:)…da jeste…
Anja: Pa, onda sam ja ta osoba za koju Vi mislite da jesam.
Oran: Jao. Pa jeste, skoro sigurno.
Anja: Jaukanje Vam neće pomoći ništa.
Oran: S tom pripremom se skoro sve uklapa.
Anja: :)
Oran: Da, a tačno sam znao da me poznajete.
Anja: Moguće je, sve je moguće
Oran: Osećalo se to.
Anja: Verujemo Vam, svi Vam verujemo.
Oran: Mada, glupo je…ali zaista… :)…zaista, kao da sam gledao sebe.
Anja: Sad meni ništa nije jasno, ali kako bi bilo kad nećete ništa da pojasnite kako bi nam oboma bilo jasnije , bar nešto.
Oran: Pa imate toliko godina, je li?
Anja: Koliko?
Oran: Dvadeset i znate Vi koliko još :)
Anja: Moguće je.
Oran: Eto, znao sam.
Anja: Koliko ta osoba ima godina?
Oran: :)
Anja: Koliko Vi imate godina?
Oran: Pa, ja se izvinjavam sto nisam potpuno siguran…Dvadeset i još nekoliko? Pa ja sam rekao…trideset i još nekoliko :)
Anja: Ali ne delujete mi tako, baš.
Oran: Pa štos je što i Vi ne delujete tako. Fora je baš, baš.
Anja: Jeste ….
Oran: I niste Jeca, je li?
Anja: Stanje totalne zabune, baš.
Oran: Pa valjda da.
Anja: A ta osoba kako se zove?
Oran: (što li sam se onoliko smejao?)
Anja: (što li ste se onoliko smejali? )
Oran: Pa ime joj pocinje slovom :)
Anja: Kojim?
Oran: Slovom…
Anja: Kojim slovom? Recite…u tiganj…
Oran: Huuuuuu. N
Anja: N ?
Oran: Da, N.
Anja: Ste sigurni?
Oran: Nisam…više ni u šta nisam siguran.
Anja: Pa pitam Vas da li je početno slovo imena te osobe za koju Vi mislite da jesam N?
Oran: Pa jeste, da.
Anja: I da li ste 100 %sigurni u to?
Oran: Više ni u šta nisam 100 % siguran.
Anja: Ali za to N jeste?
Oran: Ma ne znam…Možda.
Anja: Pa ja još manje znam sada tek.
Oran: Sada sam skroz zbunjen. Pa nemoguće da ne znate…Ako imate toliko godina i ako Vam ime pocinje na N…onda ste to Vi. Samo je pitanje da li je to tačno.
Anja: Čoveče, znate li koliko ima osoba koje imaju toliko godina i čije ime pocinje na N? Zbunjena sam.
Oran: :) Nemam pojma. Ili ste Vi ili je neko ko me očigledno poznaje.
Anja: Ne znam, ali zaista ne znam…sad ja nemam pojma.
Oran: Pa počinje li Vam ime na N?
Anja: Baš umete da zbunite čoveka.
Oran: Eh, ko mi kaže. Huu.
Anja: Da, ali Vaša je prednost – godine, pa možete da me bacakate kako Vam volja.
Oran: Jeste, ali sada sada mi je malo neprijatno.
Anja: I treba da Vam bude, rekli ste maločas da sam nikakva….stidite se. Kao znate Vi takve kao što sam ja.
Oran: :)
Anja: I ostale budalaštine.
Oran: Šalio sam se, naravno.
Anja: Pojavite joj se sad na oči, pa da Vas vidim…nikakva …!
Oran: Pa rekoh, malo da se pokažem u pravom svetlu :)
Anja: Pa Vi ste se sve vreme folirali?
Oran: Ma opet se šalim…Ne, naravno. Hteo sam da se pokažem kao i većina ovde, bar mislim su slični (oni koji ne govore jezikom poezije). :)
Anja: Ne, ne…znate kakva je većina, to su potpuno bezvezni…i Vi niste ni približni njima.
Oran: Pa pokušao sam biti, ali ne ide :)
Anja: Je li ona pesma pisana za mene?
Oran: Ma naravno.
Anja: Ali stvarno Vas pitam…stvarno.
Oran: Ja Vam stvarno kažem…
Anja: A niste pisali nekad, pa se može iskoristiti i za mene?
Oran: Samo, moram priznati…malo su stvari tu preuveličane…ali ipak, osnova je istinita. Nisam. Sve ove koje sam napisao upućene su Vama.
Anja: Sad mi se još više sviđa.
Oran: Uostalom, tu je sveska sa datumom.
Anja: Kad ste je sročili?
Oran: Pa hvala…Vidi se da volite poeziju. Ovu danas…kada je i pisalo.
Anja: pisali ste direktno ovde????
Oran: Pa da…Zasto?
Anja: Wow. Svaka čast. Ali zaista.
Oran: :)
Anja: Svaka Vam čast.
Oran: Trudim se.
Anja: Ne smejte se…ozbiljna sam.
Oran: Pa dobro, hvala. Godi.
Anja: Jeste da ste je rezvukli u nekih sat vremena, ali…svđa mi se.
Oran: :) Da. Još bi samo falilio da mi kažete da ste Vi moja majka :) (ionako joj se jedan računar nalazi u sobi, doduše ne radi trenutno) :)
Anja: Moguće je i to, kad ne dajete ništa od korisnih informacija :)
Oran: Pa sve su korisne, baš. Nego, sad mi se nameće jedno pitanje…
Anja: Ovo mi se najviše dopada…ovo je najbolje :)
Oran: Šta?
Anja: Kad poželim da si sa mnom i juče, i danas, i sutra.
Oran: Bezveze.
Anja: Kad poželim da mi s tobom zora svanjava
i veče sa tobom smrkava…i ovo…
Oran: Pa zaista lepo deluje ovako kada se pročita…:)
Anja: Oblaci kad se namršte, i kiša osveži misli…Kad duga grane…Kad tvoj osmeh svane!
Oran: Da, jeste lepo.
Anja: Prelepo.
Oran: Bezveze.
Anja: Prelepo je, prelepo.
Oran: Bezveze, kad Vam kažem. Sad je sve to bezveze.
Anja: Ma čobanin je ovo pisao sa uživanjem, vidi se iz avona.
Oran: :) Trudio se čobanin.
Anja: Znate da sam sačuvala onu prvu?
Oran: Budala. Čobanin budala…opaska iz „Balkanskog špijuna“ :) Pa logično, je li?
Anja: Nije budala. Nije. Samo on mi piše tako nešto. Prelepo je.
Oran: Pa hvala.
Anja: Budala je ako misli da je budala, a inače nije budala.
Oran: Dobra fora. Ne znam više, zaista…Ako bih ušao sada u analizu samoga sebe, ko zna do čega bih stigao…Ali ono što zaista mogu mirne duše da kažem je da ste stvarno divna osoba i ne dajte nikom da Vam tu konstataciju poljulja.
Anja: Hvala Vam. To ste mi i još jednom rekli.
Oran: I tako…Pa znam…ali sada to nekako slobodnije kažem…i iskrenije, čini mi se.
Anja: E, može jedno pitanjce?
Oran: Može, kao i uvek. :)
Anja: Kakve su bile trešnjice od pre neki dan?
Oran: :) Divne. Rumene, sočne…
Anja: Sa crvićima ili bez?
Oran: Slatke. Sa crvići.
Anja: Joj, joj. Bjak. Jedete crvići?
Oran: Pa to sam zagledao tek kad sam pojeo kilce. Crvića. :)
Anja: Tako i ja jedne godine, posle toga više ne jedem, ali nikako.
Oran: Eh, ne mogu da verujem. Ne jedete trešnje?
Anja: One slatke, prezrele, i mi svi jedemo i jedemo, kad ne znam zašto pogledah u jednu i ima šta de se vidi…posle toga nikako.
Oran: :) Jesu li bili debeli?
Anja: Volim ih, ali ne jedem. Debeli, mesati :)
Oran: Aha.
Anja: Puni belančevina.
Oran: Ijao!
Anja: Bjak.
Oran: To je zdravo, baš. :)
Anja: Da, i skoro sam čitala da su trešnje dobre za protiv celulit (za one koji to imaju, ma šta je to )
Oran: :) Eto, samo dakle navalite.
Anja: Meni to ne treba, ama baš ne.
Oran: Crviće ću ja da amnem, Vi jedite trešnje. :)
Anja: Zato ste Vi jeli, shvatiila sam odmah…ali, neće Vam ni kilogram trešanja pomoći :)
Oran: Pa šta cu kada su tu crvići. :) Ko se tome nadao? :)
Anja: Pa znate valjda da u tim sasvim zrelim ima stanovnika…toliko znate.
Oran: Pa nisam želeo da opterećujem ovu pametnu glavicu time. :) Samo sam ih jednostavno grickao i uživao. O crvići ćemo misliti posle…tako sam razmišljao.
Anja: Pametnu glavicu?????????? :) Pametna :) I jos glavica :) Jao, jao.
Oran: :) Pa sta ću kada je tako. :)
Anja: Baš ste skromni, da se primetiti.
Oran: Vrlo i veoma. :) I tromi :)
Oran: :) Bljak. Gde mi to pade napamet? :)
Anja: To mi nekako ne izbija iz glave, ove lepe i pametne.
Oran: :)
Anja: :) Učim od najboljih :)
Oran: :) Dobri ste. Nego, smem li ja Vama da postavim jedno pitanjce?
Anja: Udelim vam u superlativu, a Vi tako vraćate…Pitajte.
Oran: :) Evo pitanjca…
Anja: Pozitiv-komparativ-superlativ, znate već… :)
Oran: Auuu, svaka čast.
Anja: Sumnjali ste? Auuuuu.
Oran: Ne, naravno. :)
Anja: Zove me drugarica pre neki dan, odličan je student.
Oran: Da?
Anja: I pita: kako se piše pravilno : samnom ili sa mnom?
Oran: :) Verujem.
Anja: Mislila sam da se šali, ali je bila ozbiljna. I šta onda očekivati od ostalih koji nisu ni videli š od škole?
Oran: To sam zaključio odavno.
Anja: Ljudi su nepismeni, ali zaista.
Oran: Ako pogledate, mi imamo najširu kulturu od svih…a to nam je i posao.
Anja: Znam, ali sramota.
Oran: Pa sad…šta ćete…tako je to.
Anja: Eto, devojka završava fakultet(nebitni koji je) i tako…i masa njh je takva.
Oran: Da, baš. Nego, može li to pitanjce?
Anja: Izvolite.
Oran: Šta ja sutra da radim kada se pojavim ovde?
Anja: Kakav sad očekujete odgovor? Ne razumem Vas baš najbolje.
Oran: Pa vidite…ja ću se, po navici lošoj, nakačiti ovde verovatno oko…
Anja: E, da. To Vam je baš loša navika. Mada, ne znam ni ja kada cu doći.
Oran: Pa jeste…rekako sam Vam da ću skratiti to do 12…da bih morao da normalno funkcionišem…Aha.
Anja: Tako da ne mogu Vas da vezujem za vreme.
Oran: Da, jasno. Pitanje je u stvari…Da li treba da nastavimo da pričamo?
Anja: Mislila sam da neće biti ništa od večeras, ali došla sam i to vidite na koliko.
Oran: Vidim. :)
Anja: Želite li Vi da nastavimo da pričamo?
Oran: Ja svakako želim, ali znate šta mi toj volji seče krila. :)
Anja: Šta Vam seče krila?
Oran: Pa moj specifican odnos sa jednom osobom koju Vi poznajete.
Anja: Da li ste Vi sigurni da je ja poznajem i da znam o kome pričate?
Oran: U stvari, sa dve…ali sa jednom je presudno.
Anja: Na koga mislite to?
Oran: Uh, pa znate na koga mislim.
Anja: Pa ne znam…ne znam.
Oran: Na Vama veoma blisku osobu, najbližu.
Anja: Ne znam.
Oran: Pa ime joj počinje na N.
Anja: Moja mama mi je najbliža i ne zove ze na N. I ne znam na koga mislite. Ne znam, zaista.
Oran: Vaša mama se ne zove na N?
Anja: Je li to muška ili ženska osoba?
Oran: Sad je to nebitno.
Anja: Bitno je kada ste vec počeli o tome, završite onda
Oran: Mada, onda, ako to nije tačno…Ja pojma nemam ko ste Vi.
Anja: Polako. Ko je osoba na N?
Oran: Pa ta koju ste pomenuli.
Anja: Moja mama?
Oran: Da.
Anja: Ona Vam seče krila?
Oran: Aaaaaa, neeeee. Ona mi daje krila. Ona je moje neprocenjivo blago.
me: MOJA MAMA VAM DAJE KRILA?
Oran: Pa sad ne znam da li Vaša mama…ali mama jedne osobe kojoj ime pocinje na V.
Anja: :)
Oran: I to nema nikakve veze sa seksom, odmah da Vam kazem. Apsolutno nikakve…niti je ikada imalo.
Anja: Znam čovece, znam. Ne pravdajte mi se.
Oran: Otkud ja znam da Vi znate. :) Moram da naglasim.
Anja: Znam jer svaki put mi pričate o njoj, svaki put.
Oran: E, da. Povremeno. :) Skoro uvek. :) Jao, baš bih voleo da znam koja li ste?
Anja: Mama ili ćerka? :)
Oran: :) Duhovito. Ćerka.
Anja: Znate, bila je skoro neka emislija sa mamama i ćerkama :) A možda sam i mama :)
Oran: Ijao, nemojte mi sada još to u glavu, molim Vas.
Anja: Pa Vi pojma nemate ko sam i šta sam :)
Oran: Pa nemam, da…Sumnjam baš, ali nikako ne mogu biti siguran.
Anja: Ali, ne manje od Vas sam i ja zbunjena.
Oran: Eh, ma nemojte mi reći.
Anja: Da, baš tako…zbunjena.
Oran: Vi odlično znate ko sam ja i onda znate i ko ste Vi…prosto.
Anja: Ali rekoh Vam, upoznajem Vas ovako…da nije ovoga, ne bih znala ko ste i kakvi ste.
Oran: Pa dobro, ali ste me poznavali i ranije.
Anja: Pa nisam baš.
Oran: Pa dobro, upoznali smo se.
Anja: Pa može se tako reći.
Oran: Eto vidite. I šta da radim ja kad se nakačim ovde?
Anja: Šta Vam je volja…Šta želite i šta mislite da treba da radite.
Oran: Eh.
Anja: Ne mogu Vam ja dati odgovor na to.
Oran: Jedno je šta želim, a drugo je šta mislim da treba da radim. To su totalno dva suprotstavljena pojma.
Anja: Uh.
Oran: Odnosno, mišljenja.
Anja: Plašim se onog drugog dela…znam, znam…znam sve.
Oran: Pa da.
Anja: Kako Vi mislite da treba da radite, tako uradite.
Oran: Pametno ste rekli. Rekoh li ja Vama da ste pametnica?
Anja: Ali ako Vam N kaže da ne treba da radite, ne priznajem ništa to :) Rekli ste mi da sam pametnica, da.
Anja: Do kog dela je upoznata sa razvojem? :)
Oran: :) Pa do onog da sam našao neverovatno poklapajuću osobu…i da mi je ta osoba tražila broj telefona. To je to.
Anja: Je li N misli da ste previse stari za tu malu? Pa ako N ima vaš broj, zašto bih ja tražila od Vas?
Anja: Baš nećete ništa da mi kažete zato što sve vreme mislite da sam ja ćerka od N?
Oran: Pa mora da jeste…Ko bi drugi bio?
Anja: I ako ste pomislili da ste bar malo nesto rekli više ili loše, pokušavate da se opravdate. Ali mislite da N nema pametnija posla nego da vas uhodi i ispituje?
Oran: Ma ne, ne. Ne mislim uopšte to. Želeo sam da kažem da ste Vi tražeci moj broj telefona želeli da na neki način saznate nesto o meni na osnovu mog postupka…bilo da ga dam, bilo da ga ne dam. Razumete?
Anja: Ima da Vam pošaljem N sa kilogramom trešanja punih crva…
Oran: :) Može. Prvo kilce ne zagledam. :)
Anja: Onda neka bude 1.250 gr.
Oran: Neka bude. Spremam vagicu. :) Da merim trešnje, pa ću posle da merim sebe.
Anja: Ma ne opterećujte se toliko tim kiogramima.
Oran: Mora.
Anja: Leti se brzo skidaju, zimi greju…
Oran: Rešio sam da budem makar na 75, a nadam se i manje.
Anja: Manje od 75 ????????
Oran: Zašto da ne?
Anja: Planirate da se pretvorite u čačkalicu ili grančicu?
Oran: Za sada sam baš zadovoljan kako napredujem.
Anja: Pitam se, pitam…
Oran: Ako se ja pitam, ja bih pre čačkalicu. :)
Anja: Još malo pa ću Vas i ja premašiti ako tako nastavite…
Oran: :) Slobodno. Ne branim. :)
Anja: E.
Oran: O.
Anja: Ne stoji Vam ono foliranje sa početka.
Oran: Koje?
Anja: Baš Vam ne stoji.
Oran: Na koje mislite?
Anja: Ono tipa: ti si nikakva i sl. gluposti.
Oran: :) Pa znam, samo sam želeo da vidite razliku.
Anja: Sve je sačuvano, pa ću Vas podsetiti kad zaboravite, opet :)
Oran: Ijao.
Anja: Razliku????
Oran: Ijao, jjao. Pa da, razliku…Kakav je neko i kakvi su neki.
Anja: Pa ježim se od onih nepismenih hotera…slučajno sam nabasala na Vas. I drzim Vas se kao…
Oran: Pa niste Vi na mene, ja sam na Vas.
Anja: Tele za kravu, a Vi tako…
Oran: :) :) :)
Anja: Vi na mene, ja na Vas…isto je.
Oran: Nije, ja sam Vas kontaktirao.
Anja: Samo, što ste leteli na mene ako sam u ulozi uhode?
Oran: Ma niste u ulozi uhode. Niko to ne kaže, sve ste pogrešno shvatili.
Anja: Kontaktirala bih i ja Vas samo što nemam Vaš broj :)
Oran: :) Ima N. :)
Anja: Uh, koliko samo puta sam pomislila kako bi bilo da imam…pa da Vam objasnim zašto ne mogu doći ili tako nešto..
Oran: Eh, opet ona.
Anja: Kad mi Vi ne date, uzeću ja od N. Ona je darezljivija malo :)
Oran: :) Dobri ste.
Anja: Da dodam još, i puna je razumevanja i razume me.
Oran: Pa to znam.
Anja: I puna je iskustva… i zna da te posavetuje kako treba…
Oran: Ona Vam je najdragocenija osoba u zivotu, ona i jos jedna. Pa da, baš tako.
Anja: Koja još jedna? Vama i ta druga ne dozvoljava?
Oran: Pa na slovo kojim počinje Vaše ime.
Anja: I ta druga vam čačka krila?
Oran: :) Da, samo za 20% manje, ipak puno više poznajem N.
Anja: Hm…a ta druga Vam se ne dopada baš?
Oran: E, baš mi se dopada.
Anja: Dopada Vam se koleno te osobe, ali ona…
Oran: To je super osoba samo joj još malo treba da dođe do izražaja i da spozna sebe…podseća me na mene kada sam bio tih godina. :)Ne, nekako koleno. Koleno te osobe me ne interesuje, baš. :)
Anja: A list? :)
Oran: :) Pa nećemo mesarskim žargonom. :)
Anja: O ne, nije to mesarski, nije baš.
Oran: Vi kao da drzite sataru i neku nožekanju. :)
Anja: Ima i drugih profesija.
Oran: Nego čiji je?
Anja: Gladni ste?
Oran: Nisam. Ko još jede noću? :)
Anja: Noću je nejslađe, znate to.
Oran: Eeeh. Znam, ali se pravim da ne znam. :)
Anja: U poslednje vreme, ja stalno noću češljam frizider.
Oran: Ijao! Da se okanite te navike! To nije dobro i tačka.
Anja: Ma slobodno…zaboravila sam malopre da večeram i sad planiram nešto vrelo, masno i ukusno da slistim. Njam, njam.
Oran: Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!
Anja: Daaaa!
Oran: :) (baš Vam zavidim) :)
Anja: Baš ne znate da uživate u hrani.
Oran: Ih, kome kažete…pa mogao bih da uživam sada u pečenom volu…:)
Anja: Vi, vodite računa o gramima i o kalorijama, ne jedete noću, trčite…kao neka žena ste.
Oran: :) Paaaaaaaaaaaaa.
Anja: A to nije zdravo, baš nije.
Oran: Niste mi prva koja mi to kaže!
Anja: Opustite se malo.
Oran: Čak mi je i rođena majka želela promeniti spavaćicu! I ne mogu da se opustim! :)
Anja: Spavaćicu?
Oran: Pa tako je rekla…:) Naravno, ne spavam u spavaćici. :)
Anja: Da ste samo videli izraz lica kad ste počeli o spavaćici…
Oran: :)
Anja: Zamišljam Vas odmah :)
Oran: :) :) :)
Anja: I ne izgleda baš privlačno, ni malo, joj.
Oran: E, ali zamislite cvetnu. :)
Anja: Joj, ne bih.
Oran: Sa roze, sa žuti cvetići.
Anja: Nemojte.
Oran: :) Pa izrez s spred, pa s spozadi. :)
Anja: Bjak. E.
Oran: O.
Anja: Drugarici moje drugarice bi se dopala…
Oran: :) Zašto? Voli dame?
Anja: Da Vas vidi sa izrazom tim (dekolteom) i da Vam vidi izbačene dlake. Pa niste Vi dama?
Oran: Pa nisam. E, odlicno. Preporučite me.
Anja: Zamislite još, dama mi piše pesme…joj.
Oran: :) :) :)
Anja: Dama dami :)
Oran: Strašno, strašno… :) Baš.
Anja: Pa kad nema kavaljera više, dobre su i dame :)
Oran: :) Sve propalo, da Vam kažem.
Anja: Princip: bolje išta nego ništa.
Oran: Nigde muško pravo da nađeš. :)
Anja: Pa kažem Vam, od muškog ni traga ni glasa.
Oran: Sve to nosi spavaćice…i to mi neki muškarci! :) Pa prerušili se.
Anja: Taman pomisliš, dobar je, kad on…
Oran: Pa jure jedan drugog.
Anja: Ma bjak su.
Oran: :) Nemojte generalizovati…ima odstupanja.
Anja: Znam, ali gde da nađem ta odstupanja? Gde?
Oran: E, pa krećite se malo….po varoši….
Anja: Gde se kriju?
Oran: Uveče…
Anja: Ma nema ih uveče, sve sama dečica…
Oran: Pa kriju se po nekim kaficima…klubovima…
Anja: U kaficima neki bezveznjakovici … Znate da je za kuvanje nojevog jajeta potrebno 40 minuta?
Oran: Auuuuuuu. Pojma nemam. Je li to iz Politikinog zabavnika?
Anja: Ne čitate rubriku: Da li ste znali..:)
Oran: :) Izgleda da ne. Sada više čitam Mikijev zabavnik i Alan Ford…Prerastao sam Politikin zabavnik. :)
Anja: Mikijev mi je ok, ali ovog drugog nikad ni prelistala..mada se profa neki skoro bunio kako ne čitamo stripove više…itd.
Oran: Auuuuuuuuuuuuuuuuuu.
Anja: Može jedno pitanje ?
Oran: To je baš šteta…Super je. Ja sam i kolekcionar. Može, naravno. Izvolite.
Anja: Kada počinje leto? Ne. Kada počinje proleće?
Oran: Pojma nemam. :) Valjda 21. marta…ali ovo lupam. :)
Anja: Znate li?
Oran: 21. ili 22. marta, valjda.
Anja: Valjda?
Oran: Pa ne znam.
Anja: Profesor razredne nastave ovo mora znati….hm, hm.
Oran: Pa sramota, priznajem.
Anja: Vi niste prn!
Oran: Proveriću sutra. Jok, nego šta sam.
Anja: Ne znam šta ste, niste to definitivno.
Oran: Jesam i tačka :)
Anja: Hm, hm…Znate li za Vuka Milatovića?
Oran: Znam.
Anja: Ko li to beše?
Oran: Eh, sada ćete mi držati neko predavanje. :) Metodičar…Srpskog jezika…a pisao je i gramatike, čini mi se.
Anja: Znate li da nije više živ?
Oran: Ne znam.
Anja: Vuk je pisao i naš bukvar!
Oran: Auuuu, gle, gle…E, pa hvala Vam, sada i to znam (kao da znam još nešto pored toga…:)
Anja: Auuu, čoveče, pod hitno da obovite to Vaše znanje
Oran: Pa hoću, potrudiću se. Čovek se uči dok je živ. Nego, ja bih morao da spavnem malo…Sutra radim.
Anja: Hajte ondaK. Odmorite se. Pozdravljam Vas.
Oran: Ček, ček…Viktorijaaaaaaaaaa.
Anja: Kartica, kartica.
Oran: Kakva sad kartica?
Anja: Dejvideeeeeee.
Oran: Oooooooooooooooooooooj.
Anja: Ne ček, nego kartica :)
Oran: Viktorijaaaaaaaaaaaa. A,to…e jesam glup, pa to ti je. Znate ovako…nešto sam smislio…
Anja: Hajte recite. Uvo kao tiganj je :)
Oran: Kao kada se mi vidimo ovde…Da, tiganj. Kad se vidimo…Mi kao ono…zdravo, zdravo…
Anja: Kao kada se vidimo… :)
Oran: Kako si, šta radiš…E, to.
Anja: Kako ste…
Oran: I ne tupimo mnogo…
Anja: Šta radite…
Oran: :)
Anja: A ko tupi?
Oran: Pa ja najviše.
Anja: Kad smo pa tupili? Pa Vi jeste.
Oran: Zamlaćujem Vas tu bezveze.
Anja: To ste u pravu :)
Oran: Pa eto. :)
Anja: Dobro i…Šta sledeće?
Oran: I ništa, malo popričamo, par minuta…desetak…i to je to…
Anja: Samo ćao, kako si i šta radiš? Aha, ok.
Oran: Pa da.
Anja: Pa kako Vi kažete. Je li to zbog N?
Oran: Pa meni se čini to kao neko srednje normalno rešenje, a da se razgovor ne prekida, a da ipak bude pristojno…što se mene tiče, možete i promeniti adresu, nadimak…neću se ljutiti. Pa zbog N, da. Moram.
Anja: Ali ja nemam veze sa N. Nikakve.
Oran: Žao mi je, ja sam stekao taj utisak da imate.
Anja: Nemam, ali zaista nemam, ne.
Oran: Nema veze, ja moram tako predostrožnosti radi…da mogu da je pogledam u oči.
Anja: Kada mi budete dali Vaš broj tel. i kad budete čuli ko sam i kako sam fina, uverićete se i sami. Toliko od mene za večeras…
Oran: Hvala Vam, ali mi se mnogo i ne dopada…čini mi se da je premalo poverenja sa Vaše strane, ali baš premalo…Moguće, izvinjavam se ako grešim…ali morate i Vi mene da shvatite.
Anja: Ma razumem Vas. Mislila sam i ja da ste Vi moj dečko, pa ne smem ni ja sa Vama baš sasvim.
Oran: E odlično, to mi je vrlo bitno da me razumete…Da i mene neko razume na ovoj planetiiiiii.
Anja: Ista priča. Razumem Vas. Ok je.
Oran: Hvala lepo. Laka noć…
Anja: l noć.
Oran: Kao perce… baš…Lepi snovi…pa-pa
Anja: I još jednom, hvala na pesmi, prelepa je (ukrašću Vam je ) Hvala Vam od srca…od srca srcu :)
– nastaviće se –
Deveto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
