Majmun je čoveku dao i mozak, i razum, i prste, i naučio ga kako se čisti banana. Sad mu se čovek odužuje, uči ga da računa. Kad majmuna naučite da broji to ne znači da majmun “vuče” ka čoveku – već da čovek “vuče“ ka majmunu. Kao da majmunu treba da zna koliko je 3+3. Ne bi to trebalo ni čoveku da nije majmuna koji mu zagorčavaju život. Običan majmun i ne pomišlja da bude čovek, običnom čoveku se tako često dogodi da ispadne majmun. Ipak, majmun je majmun samo u svakodnevnim, životnim situacijama. Ali, kad zagusti, majmun zna da bude čovek – i te kako. Nevolje su te koje ih zbližavaju. Ipak, ma koliko čovek čoveku, bar ponekad, izgledao kao majmun, majmun majmunu nikad neće izgledati kao čovek. Ne zato što majmun ne zna da odsvira Mocarta, već zato što čovek ne ume da se vere uz drvo. Majmun je majmun i na zemlji i na drvetu; čovek je čovek samo na zemlji, čim se popne na drvo svaki majmun može da mu bude učitelj. Čovek se spustio na zemlju, majmun je ostao na vrhu, pa ko je tu sad pametniji? Učimo se da stremimo ka vrhu, a sve više tonemo ka dnu. Kad majmun nauči da čisti pomorandžu, čovek mu se divi. A on je to znao i pre nego što se priroda gorko poigrala, i jednu vrstu majmuna pretvorila u čoveka. Jedna čovekova ženka bacila je svoje dete u kontejner. I ne pokušavajte ovo da objasnite bilo kom majmunu, on to sigurno neće razumeti. Ne zato što ne zna kako se otvara kontejner, već zato što je majmun, i što je previše glup da bi tako nešto mogao da prihvati u svojoj majmunskoj glavi. Majmunska posla!
NAPOMENA:
Priča je inspirisana dvema bebama nađenih u kontejneru. U međuvremenu je nađeno još mnogo bačenih beba…
Dalje ne bih komentarisao – ispašću prost.
