…. Turneja po Americi sa popularnom londonskom trupom „Karno“ označila je prekretnicu u životu umetnika. Turneja je trajala godinu i sedam meseci sa mnogo uspeha. Na njihovoj poslednjoj predstavi u Njujorku, video ga je Mak Senet, u to vreme neverovatno popularan producent nemih filmova. Dok je gledao kako Čaplin glumi sredovečnog pijanca na sceni shvatio je da želi da ga angažuje u svojim filmovima. Na nastupu u Filadelfiji stigao je telegram naslovljen na trupu. Pisalo je: „Ako postoji čovek koji se zove Čafin ili tako nekako, molimo vas da nas kontaktirate“. Telegram je bio od kompanije „Kistoun“, filmske producentske kuće za koju je radio Mak Senet.
Bez ikakvih problema sklopio je ugovor sa tom kompanijom. Nikada ranije nije bio tako dobro plaćen – 150 dolara nedeljno. Raskinuo je ugovor sa svojom trupom i počeo da radi u studiju „Kistoun“ u predgrađu Los Anđelesa. Međutim filmovi te kompanije nisu imali nikakav zaplet, jer sve se na kraju završavalo jurnjavom „kistounskih pandura“. Čaplin je mrzeo ovu ovu jurnjavu u kadru, jer je ubijala individualnost glumaca. Verovao je da je individualnost glumačka najveća vrlina… A, onda je kucno čas da pokaže šta zna.
Nije mu se mnogo ukazivalo prilika da se dokaže i onda je Senet rekao – „U ovoj sceni potreban nam je geg. Obuci neki smešni kostim i dođi“. Sve je to bilo iznenada i zabrinulo ga je, ali je otišao u šminkernicu i došao na sjajnu ideju. Vrećaste pantalone, prevelike cipele sa debelim đonovima, štap i polucilindar… ono što će kasnije postati širom sveta poznato kao Čarlijev kostim. Čim je ušao u predvorje, sapleo se na nogu jedne gospođe. Okrenuo se da podigne šešir i da joj se izvini. Sledeći put se spotakao na pljuvaonicu. Ponovo je skinuo šešir i naklonio se… Nastavio je da igra svoju ulogu i ideje su vrcale jedna za drugom. Iznenada, studio se zatresao od smeha, došli su da ga gledaju i ljudi koji su, pored, snimali drugi film i za tren stvorila se gomila posmatrača. Kada je završio, zaorio se aplauz, i Čaplin je istog trenutka znao – pod maskom ovog lika ostvariće uspeh.
„Kistounska era“ biće zapamćena po stvaranju Čaplinovog zaštitnog znaka – Čarlija. Takođe je postavio standarde koji će se uvek videti u njegovim filmovima. Posle skoro godinu dana napustio je kompaniju i prešao da radi za „Esenej“ za platu od 1250 dolara nedeljno, što je bilo daleko bolje nego ranije, a potom 1916. godine prelazi u kompaniju „Mutual“ gde je imao 10.000 dolara nedeljno, plus vanredni bonus od 150.000 dolara. Postao je zvezda koja se bogati i svaki put kada je želeo da ode, uslovi njegovog ugovora su bili poboljšavani.
Bio je veliki perfekcionista a znao je često da radi na svoju ruku što je uzrokovalo razmimoilaženje sa kompanijom… Sa 29. godina osnovao je nezavisnu filmsku komapaniju „Čarli Čaplin“ i „Čaplin studio“, a naredne godine osnovao je kompaniju „United Artists“ sa nekoliko svojih prijatelja.
Na taj način oslobodio se stega koje su nametale kompanije, napravivši slavne filmove kao što su Dete /1921/ i Zlatna groznica /1925/ godine…
