U petak, 15. juna 2018. godine, u 19 sati u Muzeju Vojvodine, održaće se promocija knjige
„Prvi moderni gradonačelnik Beograda – monografija o Vladi Iliću” autora Saše Z. Stankovića.
Na promociji će govoriti Dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine, prof. dr Predrag Marković, recenzent i autor.
Autor će se posebno osvrnuti na delove Ilićeve biografije vezane za teritoriju Vojvodine.
Vlada Ilić (1882-1952) rođen je Vlasotincu, kao najmlađe čedo Koste Mumdžije i Kostadine. Dok je on bio dete, otac Kosta je uvećao bogatstvo kupujući napuštena turska imanja. Kad je Vlada postao mladić, Mumdžije su bili suvlasnici prve leskovačke fabrike štofa, koja će vremenom postati najveće takvo preduzeće na Balkanu.
Po Vladinom povratku sa studija iz Nemačke (1904) ramišljalo se o razvoju biznisa, ali i o ženidbi. Otac Kosta je Vladu oženio iz familije svojih poslovnih partnera. Tako će on postati suprug Olge, unuke Lazara Dunđerskog i sestričine Lenke Dunđerski. Od suprugine porodice kao svadbeni poklon dobio je četiri rasna konja kupljena u Engleskoj. Olga Ilić dobila je u miraz od majke, koja se takođe zvala Olga, dvorac Damaskin u Hajdučici, izgradio ga još 1911. Lazar Dunđerski. Dvorac je bio popularno mesto za zabavu gospode između dva svetska rata i danas stariji meštani Hajdučice pričaju o glamuroznim balovima pre II svetskog rata. U skladu sa njihovim bogatstvom kum će im biti budući srpski kralj Aleksandar Karađorđević. Kredit Srpske banke u Zagrebu, u kojoj je Lazar bio glavni akcionar, biće neophodan da Vlada Ilić od male štofare na Karaburmi stvori veliku fabriku vunenih tkanina u Beogradu.
Posle Prvog svetskog rata Vlada Ilić kupuju od mađarskih akcionara Velikobečkerečku fabriku tepiha promenivši joj naziv u Srpska fabrika tepiha Lazar Dunđerski a.d. u Velikom Bečkereku (Zrenjaninu). U Vojvodini imao je preduzeća u Plandištu, Konaku Odžacima. Pored poslovno-porodičnih odnosa Dunđerski i Vlada Ilić bili su veliki uzgajivački konja. Tako ćemo njihova imena naći među osnivačima Hipodroma u Beogradu. U međuratnom periodu njihovi konji dominiraju galopskim trkama Jugoslavije. Na imanju svoje žene Olge u Hajdučici (opština Plandište), Vlada je napravio ergelu „Vlasina” čiji su konji osvojili oko 300 pobeda za dvadesetak godina postojanja.
Ilić je najuspešniji gradonačelnik Beograda između dva svetska rata (1935-1939). Za vreme njegovog mandata prestonica je dobila: Pančevački most, Zoološki vrt, Beogradski sajam, temalje Hrama Svetog Save, tramvajsku vezu Zemuna sa Beogradom, Vukov spomenik, desetak novih osnovnih i srednjih škola, Gradsku polikliniku, Polikliniku za kožne i venerične bolesti, Dom dečje zaštite u Zvečanskoj…
U javnosti ime Vladine supruge Olge najviše se pominjalo prlikom humanitarnih akcija, npr. ona poklonila je 100 zimskih odela i 105 zimskih kaputa za siromašnu decu (1935). Takođe, posle trećeg savezničkog bombardovanja Beograda, priložila je 500.000 dinara za nastradale.
Krajem Drugog svetskog rata Vladu Ilića komunističke vlasti osuđuju na kaznu robije od 10 godina i na konfiskaciju celokupne imovine. Vlada je 7 godina proveo u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, gde su mu bivši radnici donosili pakete. Jedno vreme bio je kažnjen da čisti beogradske ulice. Na slobodu biva pušten 28. septembra 1951. godine, ali ubrzo doživljava šlog i umire u mansardi svog rođaka, 3. jula 1952. Sahranu mu organizuju nekadašnji radnici. Supruga Olga je te godine poniženja preživela prodavajući nakit, ali i zahvaljujući seljacima, koji su joj poklanjali hranu na pijaci kada bi je prepoznali. Od novca uzetog od prodaje jednog francuskog prstena živeli su 3 godine. Olga je preminula je 1959. godine.
Tako su nekad najbogatiji Srbin i njegova supruga, naslednica najbogatijeg Vojvođanina, završili bez potomstva u krajnjoj bedi i poniženju. Oni na neki način predstavljaju simbol uspona i pada srpske građanske klase, koja je nastala i opstala pod turskom, odnosno ugarskom vlašću, a zatim nestala u prvim godinama komunizma.
