Smejem se, a plakao bih.
Volim te, a mrzeo bih.
Želim te, a pobegao bih.
Pisem pesmu, a napisao bih stih:
– Volim te, volim te, volim te,
volim te, volim te, volim te,
volim te, volim te, volim te,
volim te, volim te, volim te.
Volim te tako žarko,
volim te da bih zaplak`o.
Volim te, a krijem se jako,
volim te, a želeo bih da zna svako.
Da bez tebe ne mogu da živim,
da se tebi jedinoj divim,
da sa tobom mogu da…
Sa tobom se ne osećam krivim.
U tebi sam prepoznao sebe,
sebe sam zavoleo zbog tebe.
Sa tolikog našeg rastojanja
video sam smisao postojanja.
Pa se nadam sve će biti bolje…
Krijem svoje – gledam oči tvoje.
Čelo mi polako rosi
dok moje sede tražim u tvojoj kosi.
Katkad želim da te zgrabim jako,
al` osmeh nesigurnog dečaka ne može da te osvoji
i to zna svako
da on želi samo da te podoji.
Oh, ti majko, oče, sestro, brate,
ženo što te sinonimi prate.
Ti si sve što ja imam,
što jedino u svoju dušu primam.
