Oh, Kaća, koliko imaš gaća?
Dva, tri, četiri para?
Da li te to odmara?
Ili je možda pet, šest pari?
Dovoljno za pregršt čari?
Za jednog plave
što mu dođoše glave.
Za drugog crvene
dok mu mladost ne uvene.
A za trećeg zelene…
Pa sam je tražio promene!
Za četvrtog si crne odvojila
i odmah ga zadojila.
Dok za petog nađe sive
koje žariše kao koprive.
Šesti je video oker
jer igraše s tobom u svlačenje poker.
Narandžaste za sedmog odvoji baš
jer on reče: – Daj šta daš.
I tako, potrajaše to dalje
i behu angažovane mnoge pralje.
A kad gaća ponestade više
oni se svi zasitiše,
a na vaše oči grunuše kiše.
Bujne, jake, slane i opake.
One, što dušu plave.
Od kojih oči poplave.
I koje tugu proslave.
Liše, liše, i prestaše.
Odoše i ostaviše snaše.
A snaša sad gleda smerno
i volela bi da voli neizmerno.
Telo ište, srce pati…
Kome li se sada dati?
Peri? Žiki? Miki? Tiki?
Svima onaj veliki!
Kome gaće, koje boje?
Da li jednog il` oboje?
Al` strah urla, vrišti, riče!
Neće više u te priče.
No, jedna priča neispričana osta
jer uopšte nije prosta.
Jedna saga, umilna, blaga.
Trebe samo zakoračiti preko praga.
I ne žuriti,
moja draga.
Ah da, a Kaća?
Ona na kraju ostade bez gaća.
