ДОГАЂАЈ СА ЕМОЦИЈАМА
Да пензија професора доноси са собом емоције професору, али и ученицима видели смо крајем пологодишта у крагујевачкој Политехничкој школи. Матуранти техничари мехатронике одељења IV/5 дошли су на идеју да последњи радни дан свог „професора предузетништва” Петра Стефановића буде за памћење. Дознали су да председник Скупштине града Јагодине Драган Марковић Палма, успешан предузетник већ три деценије, своје ђаке и студенте из Јагодине води на студијска путовања у Беч. Написали су предлог о организовању јавног часа предузетништва и послали кабинету господина Марковића. Добили су потврдан одговор и последњи час једног професора и предавање успешног српског предузетника одржано је у свечаној сали Скупштине града Јагодина.
Младе жељне знања у години предузетништва дочекали су Драган Марковић, председник Скупштине, градоначелник Ратко Стефановић и начелник просвете Жика Старчевић.
„Имате лепе мајице, нисам знао да сте бизнис група предузетника“, поздравио је ученике и професоре из Крагујевца председник Скупштине града.
Школа није омеђена зидовима живот је леп. Професор Стефановић је за само десетак минута одржао опроштојну лекцију својим ученицима:
„Професор једном професор увек! Ово је школски час, контролишу ме помоћник директора и професор који ме наслеђује. Без доброг образовања нема будућности земље. Испунила ми се жеља да последњи час одржим у вашем граду, хтели смо да покажемо да можемо да сарађујемо и пошаљемо импулс формалном образовању и допринос дуал образовању. Залагао сам се током целе каријере за нове методе и моделе образовања, а не да ученици седе у четири зида. Добар професор је тек онда када га превазиђу његови ученици. Овде је најкопетентнији бизмисмен на нашим просторима, кога сви знају, који је добо награде за најбољег предузетника у Југославији и Србији. Може се учити свуда па и у Скупштини града”.
„Тешко је заменити професора Стефановића! Нажалост, тачно је да је наше образовање није на нивоу као пре 20 година. Ђаци и студенти не иду на праксу. Без праксе нема будућности. Занимања у образовању треба да се преусмере у занимања која ће да имају будућност. Ја водим младе људе у Беч и Грчку да млади људи виде како живе њихове колеге. У Бечу у 23 часа нема никог на улици, ни младо ни старо!
Ја сам тридесет година у предузетништву, деда и отац су ми били предузетници. Једна делатност у Србији не може да донесе константан профит у компанији. Компанија мора да има пет до шест области привређивања. Као први човек града морам да обезбедим средства за функционисање града. Буџет Јагодине 2004. године био је пет милиона евра, а 2014. годину завршио сам са 30 милиона евра реализованог буџета. Паре су обезбеђене 85 посто од мојих нових пројеката који донесе профит.
Као млад приватник свуда сам ишао камионом: на славе и на свадбе. Нисам куповао луксузне лимузине, већ још један камион. Нисам имао комплекс: ташна, машна, мерцедес… Тај принцип пренео сам и на мој град. Не могу одмах млади људи да зараде велике паре. Прво треба да зараде својих првих педесет евра! Послови се праве ујутру од 8 до 11 сати. Јагодина има највише фабрика по глави становника. Такође, родитељи демотивишу младе људе. Деци треба створити радне навике. Млади предузетник мора психолошки да процени партнера, да зна да се пословно понаша и да буде упоран. Да би успели морају да имају сараднике са искуством. Ја сам једини привредник и политичар који не користи свеску, све запамтим, не треба ми подсетник. Ја сам перфекциониста и на сваку инвестицију гледам из десет углова. Емоције у бизнису не треба да постоје код људи који спроводе оперативне послове! Не могу и нећу не може бити одговор предузетника! И најважније, предузетник треба да буде породични човек. Идеал треба да вам буде неко ко је много бољи од вас у некој делатности. Мора да сте информисани, да гледате информативне програме на ТВ и читате најмање троје новина.
Млади нису криви за данашњу ситуацију већ је крива држава! Данас су највећи проблем људи који воде државу и локалну самоуправу, јер они треба да обезбеде радна места! Ја подржавам све спортове: од шаха до фудбала, спорт скреће младе са путева дроге и алкохола. Данас сам најсрећнији када некоме помогнем, неког запослим. Јагодина је град који је добио признања за успехе на многим пољима: туризму, спорту, привреди, довођењу инвеститора, против беле куге. Сваке године Јагодина има два одељења првака више! Професор Петар Стефановић је за 10 минута испричао што би неко причао три дана, али довољно да вас позовем да будете моји гости три дана у августу месецу, бићете смештени у Студентском дому где ћете се упознати са другим младим ђацима“, сугерисао је младим Крагујевчанима Драган Марковић.
На крају часа су ученици добили и свој минут за говорницом, где
су изнели своја запажања са часа и своја искуства на тему „породични бизнис”. Доделили су омиљеном професору Пери медаљу у знак захвалности уместо шешира Косте Вујића. Начелник за просфету Жика Старчевић, 13 момака и једну девојку провео је кроз Музеј воштаних фигура, Аква парк, Зоолошки врт, тржни центар ВИВО. На крају су ученици треће године Економске школе „Славка Ђурђевић“, кувари и конобари, своје вршњаке угостили у школској мензи.
М. ИГЊАТОВИЋ
Петар Стефановић рођен је 18. јануара 1951. године у Крагујевцу. Рођени Палилулац завршио је прво Основну школу „Мома Станојловић“, па је уписао Прву крагујевачку гимназију, а потом студије на Машинском факултету-смер за моторе и моторна возила. Дипломирао је 1977. године. 
Цео живот посветио је просвети. Радни век провео је као професор Машинске групе предмета, али бележимо да је предавао и у Гимназији на смеру за балистику. Прелази у Политехничку школу 1984. године где је стекао и пензију, почетком овог полугодишта.
Као пионир био је халф у Радничком фудбалском клубу, али по властитом признању „таленат му није био јача страна”. Професорка српског, Душанка Јанковић, у Гимназији преноси му љубав ка скупљању „мисли великих људи”, а професор латинског Ристић инсистирао је на латинским изрекама, које су део опште културе интелектуалаца. Рођени ујак, Иван Лађарски, који је пола века био сарадник емисије „Весело вече” узима га на занат и Петар почиње да пише афоризме и скечеве и шаље их у Радио Београд. Прва зарада у животу били су му ауторски хонорари од Радио Београда! Новац је одмах уложио у књигу афоризама Владе Булатовића Виба. Сатирични лист „Јеж“ осамдесетих година додељује му годишњу награду свог листа за књигу „Љубавних афоризама”.
Заједном са колегом професором Радмилом Ристићем под покровитељством Удружења писаца Крагујевца „Катарина Богдановић“ организује скоро свакодневно књижевне вечери. Популарност и квалитет из Библиотеке, Домова културе афоризме сели на таласе Радио Крагујевца у емисију „Осмех”. Текстове у емисији читали су глумци Театра Јоаким Вујић пуних десет година, до јубиларне 500. емисије. Истовремено са Ристићем и групом матураната Политехничке генерације 1988. оснива Организацију за едуковање младих за културу мира и међународну сарадњу „Школу мира”. 
Школа мира се поноси Првом наградом на конкурсу „Имамо ли право на будућност” Уједињиних нација, поводом 45 година од оснивања ове светске организације и пасошима мира које су издавали под крилатицом „Један пасош за један свет”. 
Обновио је 1988. године школски лист „Наш живот” који су 14. марта 1938. године основали питомци ВИШ-а. Наш живот је 2014. године на Петом сверуском фестивалу омладинских новина Факултета журналистике у граду Набрежни Челини добио Прву награду.
Енергија и идеје му не дају мира и паралелно ради на успостављању „народне дипломатије” са Русијом. Повезује два раздвојена братска народа у областима културе, образовања и хуманитарне помоћи. После бомбардовања групу крагујевачке средњошколске омладине одвео је на опоравак у највећи град на Уралу Јекатаринбург о трошку руског града. Спријатељивао је школе, културне посленике и установе Крагујевца са: Москвом, Сан Петербургом, Новисибирском, Борнауом, Архангеском… до Јацка, најудаљенијег града од Москве.
У истом периоду ангажовао се на допремању хуманитарне помоћи из Грчке. Анимирао је Кирјаку Панијатиду из Атине, једну од најбогатијих Гркиња.
Скупштина града Крагујевца доделила му је Ђурђевданску награду 2008. године за изузетно остварење у области образовања.
Добија „Златно перо Русије” 2011. године за успостављање сарадње књижевних стваралаца Крагујевца и Москве од истоимене фондације.
Сверуска федерација 2012. године одликовала га је „Високим орденом” за успостављање Руско – српске сарадње.
Данас све своје успухе дели са породицом, тврди да све обавезе не би било могуће реализовати без помоћи супруге Љиљане, ћерке Јасне и сина Милоша.
Неостварена жеља му је пројекат „Шешир професора Вујића”, којим би се награђивали просветни радници који су деци нешто више од обичног предавача. Тренутно је заокупљен спровођењем иницијативе о подизању споменика „књизи” коју спроводи у сарадњи са Друштвом Српско – руског пријатељства „Ђирило и Методије ”.
