fbpx
spot_img

Prijateljstvo, ljubav, sloboda… ili Hugo Prat i Korto Malteze – deo III – Dižite jedra, isplovljavamo!

Po odlasku iz Argentine 1962. godine, Hugo Prat se vraća u Veneciju. Šezdesetih radi za nekoliko italijanskih časopisa, za decu iscrtava stripovane verzije ostrva sa blagom, Simbada moreplovca, odiseje i još ponečeg. Uz sve to nastavlja da odlazi na duga putovanja, čime je izluđivao svoje urednike koji su stalno strepeli da se neće vratiti sa istih. Proputovao je bukvalno svuda, proputovao je celu Južnu i Severnu Ameriku, Evropu, išao od Laponije do Afrike gde u Etiopiji pronalazi grob svoga oca. U Adisabebi je, u blizini kuće u kojoj je nekada živeo, pronašao kutiju koju je zakopao trideset godina ranije i u kutiji dve figurice vojnika koje je tamo ostavio. U šarolikom asortimanu anegdota sa Pratovih putovanja je čak i jedna koja kaže da je sovjetskim graničarima morao da otpeva „O sole mio“ da bi ga propustili da bez vize prođe na njihovu teritoriju. Zaslugama Hugove popularnosti, njegov izdavač Florenco Ivaldi odlučuje da pokrene magazin pod imenom „Kirk“, gde je objavljivao celokupan asortiman Pratovog dotadašnjeg dela, što znači od Pikovog asa do Forda Vilinga (pogledajte prethodni članak „Prijateljstvo, ljubav, sloboda… ili Hugo Prat i Korto Malteze – Mladost – Ludost“).

"Una ballata del mare salato" - "Balada o slanom moru" - Prva avantura Korta Maltezea
“Una ballata del mare salato” – “Balada o slanom moru” – Prva avantura Korta Maltezea

U „Kriku“ izlaze i Pratova nova ostvarenja poput njegovih piratskih i detektivskih priča, a među njima i strip koji će doživeti neslućene visine i Prata ovenčati planetarnom slavom, bila je to, njeno veličanstvo, priča pod nazivom „Balada o slanom moru“, objavljena 1967. godine. „Balada o slanom moru“ objavljena i kod nas, u izdanju „Stripoteke“, dugačka je poput romana, ima 127 stana, a samu priču i Huga kritičari su svrstali u red velikana, pored njegovih uzora i njihovih najvećih ostvarenja, a to su bile priče Londona i Stivensona, Kiplinga i Konrada i ostalih velikih imena književnosti. U baladi se predstavlja veliki broj vešto osmišljenih likova, Korto je među njima nekako izsijao i dominantno se ustoličio na stranicama ove priče. Balada je značajna i po tome što se Korto prvi put pojavljuje baš u njoj, međutim tri godine posle „Balade o slanom moru“ Hugo u svojoj 43-oj godini života ostaje bez posla a ostaje i nepoznat široj javnosti.

 

 

Proći će pet godina do trenutka kada će francuski izdavač „Valiant“ potražiti od Prata strip u seriji, za svoj strip nedeljnik „Pif“, koji izlazi u Parizu. Bez mnogo razmišljanja, Hugo uzima enigmatičnu figuru Korta Maltežanina za glavnog junaka priče „Tajna Tristama Bantama“. Posle toga dolazi slava. Serija je potekla kao voda iz slavine i stižu priznanja iz celog sveta. Kortovi doživljaji isprepletani su istorijom, mitologijom, magijom, praćeni vrhunski osmišljenim karakterima likova sa kojima se susreće, i sve će to zajedno učiniti da se ovaj kultni lik jednostavno i prirodno podvuče pod kožu publike širom planete, što, naravno, uslovljava uspešnu internacionalnu karijeru njegovog tvorca.

"Il segreto di Tristan Bantam" - „Tajna Tristama Bantama“
“Il segreto di Tristan Bantam” – „Tajna Tristama Bantama“

U narednom članku pročitajte Hugovu biografiju Korta Maltežanina.

Dimitrije Kebara
Knjige, knjige, a ne zvona i praporci!