fbpx
spot_img

PRIZORI IZ OBIČNOG ŽIVOTA: BREHT ( iz romana: „dženi i breht u vrtlogu istorijskih događanja“)

ž.a.r. "dženi i breht u vrtlogu istorijskih događanja"
ž.a.r.
„dženi i breht u vrtlogu istorijskih događanja“

breht počinje da piše dramu pod naslovom: dženi i breht u vrtlogu istorijskih događanja.

već deset puta počinje i menja likove, imena, početak, vreme, mesto. kad ne ide –  ne ide.

VERZIJA PRVA

sara: sve ovo  što se događa je samo jedno veliko, glupo,  smaranje.

bobi: hoćeš li još jedno piće?

sara: siguran si da to nije opasno?

bobi: popila si bezazlenu količinu

sara: mislim na našeg brehta

bobi: šta je sa njim?

sara: apsolutno mi se ne dopada kako se odnosiš prema brehtu. apsolutno!

bobi: ( sipa piće) ne razumem

sara: pričam o njegovom društvu zaboga

bobi: i dalje ne razumem. klinci su sasvim pristojni

sara: sasvim pristojni kreteni

bobi: kao i obično preteruješ

sara:  moj jedini i svemogući bože, o moj bože, ti si zaista

bobi: hoćeš li dve ili tri kocke leda

sara: ne prekidaj me!! sve te bestidne devojčure i blesani sa gvožđurijom oko vrata

bobi: ne vidim da smo mi bili nešto bolji, možda drugačiji ali

sara: prokleti, dementni insektu! njima nije samo do povaljivanja. ko zna šta sve muvaju po tim svojim ošišanim glavurdama. verujem da se bave i nečasnim poslovima

bobi: ne vidim razloga da ne verujemo brehtu. on je naš sin. mi smo ga napravili i vaspitavali

sara: pa baš zato. ( lupi se po čelu)  zaboravila sam brehtu da kažem da ga je zvala dženi

bobi: ne sviđa mi se onaj njen priglupi otac

sara: on nije priglup, naprotiv,  vrlo je pristojan. dobro, možda je malo, sasvim malo, naglup. recimo da mu nešto nedostaje

bobi: mozak misliš

sara: pre bih rekla malo više muškosti  i samopoštovanja

bobi: posmatrao sam prošle večeri njegove dugačke plavoblede, mrtvačke, prste dok smo igrali karte

sara: imao je veliki prsten na kažiprstu. skup, strašno, apsolutno skup, stra-šno

bobi: kada je uzeo čašu sa kalvadosom

sara: remark

bobi: molim?

sara: kod remarka piju kalvados

bobi: prijavi se na kviz. kada je uzeo čašu učinilo mi se kao da je svoje mrtvačke prste dva puta obavio oko nje

sara: pitam se zašto se ona lepotica udala za tog bledunjavog starca

bobi: ne verujem da je dženi njihova, odnosno njegova

sara: naš breht pati zbog dženi

bobi: nećeš mi verovati ali kada smo stajali u crkvi uštinula me za butinu

sara: ha, ha ,ha. sipaj mi još malo

bobi: breht je to video

sara: užas. verujem da bi te ta mala kurva povalila usred katedrale uz prisustvo pape i svih onih kardinala

bobi: mala je slobodnija ali i ti malo

sara: šta ja malo! šta! spremi se za glavno. mene je prvo gledala malo čudno a onda, kada mi je čestitala , mislim sasvim namerno, svoje tvrde bradavice  je naslonila tačno na moje bradavice gledajući me pravo u oči. kao da je struja prošla kroz mene

bobi: uzbudljivo zaista. ta mala kao da igra neku igru

sara: ( imitira bobija) kao da igra neku igru. ha! ta će nas mala na kraju sve povaliti, malog jadnog brehta će oglodati i koščice baciti kroz prozor. taj šmokljan, naravno na tebe, u svakoj kuji vidi anđela. on još uvek misli da ta kučka noću raširi svoja bela krilca i leti iznad ružičnjaka.

bobi: da po tom pitanju je zaista na mene

sara: hteo si nešto tom ironičnom opaskom da mi saopštiš bobiću

bobi: mala je stvarno opasna. i njena majka je bila veoma izdašna prema muškom rodu samo što je to matori vampir uspeo da zatrpa lovom. stvarno su bogati ti kreteni

sara: bobi ko je onaj mali lutak duge smeđe kose i plavih očiju

bobi: zaista imaš smisla za detalje

sara: koji je našem brehtu nešto sve vreme šaputao

bobi: verovatno neka nova pop zvezdica ili tako nešto

sara: prišao mi je posle toga s leđa uhvatio  me ovako ( pokazuje na bobiju) za bedra, prešao rukom preko mojih grudi i poljubio u vrat

bobi: tebi se zaista događaju čudne stvari

sara: hteo si reći da nisam dovoljno atraktivna da bi privukla nekog od tih dugokosih petlića.

 

breht briše sve do tada napisano i počinje isto to ali malo drugačije:

VERZIJA DRUGA

( salon posle prijema u kući ginzbergovih. nered i muzika )

dženi: jesi li video?

breht: šta?

dženi: šta?! pa tebe slon kad bi zgazio na nogu ti bi se pitao: šta? jesi li video roditilje naše buduće snahe?

breht: da. pa šta?

dženi: jesi li dođavola video kako su bili obučeni?

breht: pa?

dženi: pa, pa, pa!!! ona samo što nije bila gola.  kada se zdravila sa mnom poljubila me je pravo u usta. čak me je dodirnula vrhom jezika a bradavice naslonila tačno na moje zaboga.

breht: dora ima rak.

dženi: on je bio tako pijan da na kraju nije ni znao o čemu se ovde radi… dora. naša dora ?

breht: jutros mi je to rekao njen lekar.

dženi: o blagi bože. da li ona zna?

breht: zna. već nekoliko meseci.

dženi: blagi bože. a njen muž.

breht: on se sprema da otputuje sa nekom faćkalicom.

(ulazi njihov sin  bob.)

bob: (seda u fotelju. deluje umorno i slomljeno) kurva. prokleta nezasita kurva.

dženi: ko?

bob: kada sam ušao u sobu ljubila se sa vilom hidžkokom

breht i dženi: vilom!!!

bob: ( skoro plačljivo) da sa vilom. stariji je od njenog oca bar deset godina. a on je u jednoj ruci držao čašu a drugu stavio u njene pantalone.

( ustaje obarajući podnu lampu) samo su se smejali kada su me videli. udario sam vila, tog matorog skota!

breht: a ja sam mu pozajmio novac za operaciju.

dženi: matori majmun. smiri se bob. treba još da mu zahvališ oslobodio te je bede.

bob: ženim se.

dženi: oprostićeš toj fufici.

bob: ne sa njom. sa gospođom sinkler.

breht: (seda na ivicu stola i počinje histerično da se smeje) sa njenom majkom. bob!  sa njenom majkom!!

dženi: (uz vrisak) bob ti si lud ili pijan. bob ti si… ti si ( vrišti) isti otac

breht: bob. dora, naša dora, ima rak.

bob: naša dora.o isuse.

služavka: ( ulazi bez kucanja) izvinite ako mogu da sredim ovde jer morala bih da uskoro krenem moji će da brinu.

dženi: bob idi u svoju sobu. ne, prvo se istuširaj pa idi u svoju sobu.

bob: (prilazi služavki) možda će sara da mi pomogne

breht: dženi ajdemo mi

dženi: gde

breht: idemo da prošetamo. ovo je malo mnogo za jedno veče.

dženi: bob šalio si se…reci da si se šalio

bob: šalio sam se

breht: znači tvoja vinona nije kurva i nije se faćkala sa deka vilom.

bob: šalio sam se, za njenu majku naravno.

breht prekida pisanje ustaje i u staklenu posudu u kojoj živi beli miš srećko ubacuje njegove omiljene korice hleba. sve mu je gorko od cigareta. ulazi u kupatilo i lagano na četkicu stavlja podeblji sloj paste za, naravno, zube. dugo trlja desni gledajući svoje umorno lice. pažljivo proučava svaku boru i vidi svoje prazne oči i opuštene kapke i vidi brehta zampana, umornog i istrošenog tipa koji se ne predaje, rokija balbou  koji se sa obe ruke drži za konopce. nikada neće na podu ostati do deset. nikada! ispira usta vodom posmatrajući zlog pauka na plafonu kupatila. vraća se i čita napisano. odakle mi sve ove gluposti u glavi, pita se. nije mu više jasno koja je njegova i dženina uloga ovde. ko su oni? deca? roditelji? ko?

 

vreme je za treću, pravu verziju. ( CTRL+A a zatim brzim, rezantnim pokretom na DELETE).

kao olakšanje pred njim se pojavljuje čist beli ekran. zapali cigaretu, gutljaj kafe i kreće iznova:

VERZIJA TREĆA

dž e n i   i   b r e h t   u   v r  t l o g u   i s t o r i j s k i h   d o g a đ a n j a

dženi: brehte, svinjo ljubomorna, ja više zaista neću da podnosim sve te gadosti koje muvaš po glavi o meni.

breht: ali dženice!

dženi: više nema ali. nema ali!!! sramota me je o svemu da pričam. pa taj na koga si ljubomoran mi je kao brat. kada bi ostali znali kako me maltretiraš smejali bi ti se danima.

breht: hoćeš da kažeš da si ti uvek u pravu. da! dženi je uvek u pravu a breht je ludi ljubomorni kreten.  a zašto onda uvek radiš ono što mene izluđuje?  zašto?

dženi: brehte ovo je kraj, definitivno kraj, jer ti ništa drugo ne muvaš po glavi do varijante u kojima sam ja kurva koja ide u krevet sa svakim ko je pogleda. ne, bila je u krevetu sa svakim muškarcem koga je upoznala od treće godine života pa do danas!

breht: može li malo tiše? prozor je otvoren i svi ćete čuti.

dženi: ( urla) tebi je samo to važno. da što duže održiš pred ovim idiotima oko nas lažnu sliku o sebi. neka čuju!!! neka čuju šta misliš o meni i ko si ti zapravo! jedan bedni, jadni,  nenormalni ludak koji sve što dotakne prlja. (gađa ga pikslom. ne, uzima pikslu i hoće da ga gađa)

breht: spusti to dole. spusti tu pikslu dole da te ne odrobojam.

dženi: ( slomljeno seda na stolicu. izgleda kao da će da dobije nervni slom). ti si zapravo agresivni psihopata koji nikoga ne voli do samoga sebe… ( dugo ćute  gledajući svako u svoj zid).

dok ovo ispisuje breht razmišlja koliko mu je žena do sada reklo isto ovo, ili slično. odakle im te fore?

kada pročita napisano brehtu se učini da je ovakav dijalog mnogo bliži: 1. istini  2. temperamentu glavnih junaka buduće drame  3. balkanskom podneblju.

možda bi naslov mogao da bude drugačiji: dženi i breht u sopstvenim govnima (vulgarno), dženi i breht u ludnici ( suviše ilustrativno). ostaviće prvobitnu verziju ( kao radnu ). ionako ni ovo neću nikada završiti zato je naslov nebitan, misli, bacajući pogled na mobilni koji već dva sata ćuti, nepodnošljivo ga podsećajući da se još jedanputa posvađao sa tom glupom hladnokrvnom kurvom dženi koju i dalje voli.

 

Prethodni tekstLaku noć
Sledeći tekstJeftin kolač sa jogurtom i voćem
Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.