„Kad se kaže američki stil života…Sada ću da vam dočaram kako izgleda američki stil života na jednom takvom Univerzitetu. Prvi put kada mi je majka došla u posetu, u Pitsburg, išli smo kod nekih prijatelja na večeru i dosta smo se zadržali, bila je već prošla ponoć. Rekao sam „Mama, ‘ajde sad da vidiš, idemo na Univerzitet“ u jedan ujutru. Evo ti američki stil života – jedan ujutru, svetlo u kancelariji, svetlo u kancelariji, svetlo u kancelariji…svetlo, svetlo, svetlo. Svi rade. Rade za stipendijicu, znači ne rade za novac. Rade. Vole. Nagon. Sakupili su te ljude koji su željni tog rada. Željni da nešto postignu.
Možda među njima i onih koji tako rade da bi se negde zaposlili, ali velika većina tih ljudi koji tako rade, na kraju postanu profesori koji rade za manje novca nego što bi radili u privredi. To je jednostavno nagon tih ljudi da tako rade. To nije američki stil života, to je stil života ljudi koji imaju potrebu za intelektualnim stvaranjem i to je tako po američkim univerzitetima.
Kako su uspeli to da urade? Kako su napravili takav sistem da ljudi žele da budu deo toga? Da ne vrdaju, ne varaju, ne prepisuju, ne plagiraju? Da je sramota prepisati? Kako to prebaciti ovde? „
