Marko Kraljević i građevinska mafija
Vino pije Kraljeviću Marko
Sa staricom Jevrosimom majkom.
A kad su se vina ponapili –
Majka Marku stade besjediti:
-E, Moj sinko, Kraljeviću Marko,
popili smo prekoviše vina,
pa ne vidim jasno šta se zbiva.
Baci pogled, Marko, u daljinu,
U planinu, u goru zelenu,
Pa pogledaj sliku neviđenu:
Šta se bjeli u gori zelenoj?
Da l’ je snijeg, da l’ su labudovi,
Ili su se primorkinje vile
Razigrale po gori zelenoj?
Odgovara Kraljeviću Marko:
-Ne znam ni sam, moja mila majko,
popio sam prekoviše vina
pa ne mogu ja siguran biti.-
Upitaću moju dragu braću,
Bogom braću, u gori hajduke.
Ode Marko u goru zelenu
Pa potraži u gori hajduke.
Bogom braćo, iz gore hajduci,
ja i moja Jevrosima majka
popili smo prekoviše vina,
pa smo sada na velikoj muci:
Ne vidimo, braćo moja draga,
šta se bjeli u gori zelenoj?
Da l ‘je snijeg, da l’ su labudovi,
Ili su se primorkinje vile,
Razigrale po gori zelenoj?
Al’ govore iz gore hajduci:
Bogom brate, Kraljeviću Marko,
naseo si na optičku varku,
nije snijeg u gori zelenoj –
da je snijeg već bi okopnio!
Nisu ono bjeli labudovi –
Labudovi – već bi poletjeli,
Niti su se primorkinje vile,
Razigrale po gori zelenoj!
Već su ono od mramora dvori –
Bjeli mramor zlatom optočeni.
Ispred dvora bjela mečka brunda,
U mečki je od vizona bunda,
A u bundi junakova ljuba,
Silikone stavila do zuba,
Objesila oko bijela vrata
Dugu kajlu od bijeloga zlata.
Iza dvora bijela jahta plovi …
Sluša ovo Kraljeviću Marko,
Ovo sluša, pa im odgovara:
-Bog Braćo iz gore hajduci,
da pogiboh juče na megdanu
ne bih znao da to može biti
da bez konja i bez koplja bojna
može junak dvore osvojiti,
a bez sablje i bez buzdovana
i bez boja i ljutijeh rana
osvojiti i jahtu i mečku,
vjernu ljubu i stotinu slugu!
Kada ovo čuje moja majka
Pomisliće da je neka bajka …-
Sluša reči Jevrosima majka,
Sluša reči ove iz prikrajka,
Proli suze niz staračko lice:
-Jesam li ti govorila, sine,
da se maneš, sinko, četovanja
i da oreš brda i doline
i da zidaš od mramora dvore,
do sada bi ti stekao, Marko,
bjele dvore i jahtu i mečku,
vjernu ljubu i stotinu slugu.
Jesam li ti, sine, govorila?
Marko gleda u zelenu travu,
Od sramote pognuo je glavu:
-Jesi, majko, bila si u pravu.-
