fbpx

Реалност обештећења жртавама фашизма

000_6199romboidna sala

Првог априла у Ромбоидној сали Дома самоуправљача у Крагујевцу одржана је трибина Удружења жртава Другог светског рата и грађана Крагујевца и Шумадијског округа. Тема трибине „реалност обештећења жртава фашизма” коју је организовала „Заједница ” уз помоћ пријатеља  привукла је бројне организације ратника и чланове породица настрадалих у Другом рату са овог подручја, заинтересованих да наплате ратну штету.

На трибини смо сазнали да је Заједница Удружења жртава фашизма почела овај процес пре двадесет година, тачније 1996. године. Те године је савезни Уставни суд Немачке донео одлуку којом је „признао субјективитет јевреjским принудним радницима”, да могу појединачно да траже накнаде за принудни рад у току трајања заробљеништва у Немачким логорима. Потражитељи из Србије су се удружили и покренули питање наплате надокнаде за људе из Србије који су били заробљеници за време Другог рата и тако је настала Заједница удружења жртава са седиштем у Београду. Пре заједнице постојало је више удружења које су се бавиле овом тематиком, али не организовано. Немачка се суочила са великим бројем захтева за исплату ратне штете, па је донела Закон о оснивању „Фондације” из које се исплаћује ратна штета оштећенима у Другом рату. У фонд су уплатили  пет милајарди и исто толико предузећа која су робовски искоришћавала заробљенике. Тај фонд је требало да задовољи исплату свих захтева.000_6197noVOVIC

У држави Србији је само „три посто оштећених”који су наплатили одштету од Немачке државе. Већински део није успео да наплати штету, иако испуњавају све захтеве за наплату: због ограничења исплате само за оштећене који су живели до првог фебруара 1999. године,  искључивања потомака ратних заробљеника и стрељаних грађана и породица којима је уништена имовина, а имају одговарајућа документа.

Немачка држава не жели више  да разговара са појединцима и Удружењима, желе преговере са Владом Србије која једино може бити њихов саговорник. Заједница је имала своју канцеларију у Београду све до 2010. године, док је постојала државна Комисија за разматрање питања процене ратне штете причињене жртвама Другог светског рата (Службени гласник број 32/2008), Влада није донела одлоку о продужењу мандата Комисији.

Сви захтеви који су грађани поднели од 1999. године налазе се у централној канцеларији Заједнице у Београду и грађани не морају да подносе захтеве. Та документација биће коришћена, ако се поново формира Комисија Владе Србије. Прелог Закона о обештећењу жртава поднели смо 2006. године, којим би држава решила то питање за свагда.  Успешност у релности добијања оштећења видимо у подршци нашим захтевима од стране Бунденстага, али само ако Србија донесе Закон о формирању наше Фондације у који би Немци убацили  свој новац. Тим актом би ми учинили да се то питање реши заувек, рекао нам је адвокат Драган Нововић председник Управног одбора Заједнице удружења жртава Другог светског рата.

000_6188

 

000_6192

Miloš Ignjatović
Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.