Reči, medne, opore, bolne
umeju da pretoče u prah,
opiju, zavedu, snovima
te čednim obore, savladaju,
nateraju da poveruješ
u laž i istinu.
Opustošene duše bez
duše, svedoci tajni koje
guše, uzdah bola ih osudi,
ali te prethodno zaludi,
pomami znak života
koji kliče istinom
koja progovori i iz tebe diše,
nemirne, grube crno bele
reči, štampaju ti svet, boje,
koje zaposedne dan ili noć,
zavisi od raspoloženja, lete
reči, a mi kao deca,
igramo igru drhtajima
ljubavi, koja rađa osećanja,
daje začetak života
ili samog bežanja od njega,
od tog pakla vatrenog raja.
Razlivaju reči ljubav po
nama, raznose prah otrovni
da dušu opija,
osetiš moj dah pomešan sa tvojim,
i ostaneš pokošen
otrovnim kapima ljubavi.
