…. Muzika se čula negde iz daljine mameći Lazara da krene ka njoj. Ogromna dvorana puna dama u balskim haljinama i mladića u svečanim odelima. Pogled mu privuče plava boja koju je obožavao. Devojka u nebo plavoj haljini, od nežne svile koja je plesala oko njenog vitkog tela, izdvajala se iz gomile što zbog zavodljive haljine, što zbog njene zanosne lepote. U jednom trenutku ga je pogledala i zarobila ga svojim plavim očima. Kao hipnotisan, krenuo je ka njoj. Odjednom, kao da više nikog nije bilo oko njih, samo je u pozadini čuo muziku i video njen osmeh koji ga doziva. Kad je bio na par koraka od nje, pruži ruku kako bi je što pre dodirnuo….
Alarm na telefonu imao je užasno dosadan ton. Lazar skoči iz kreveta, protrlja oči i shvati da je opet sanjao tu devojku. To mu se dešavalo već nekih mesec dana, tačnije od početka ove godine. Razočaran, ali ipak navikao na rastajanje od tog predivnog sna, ustade lenjo i krenu ka kupatilu.
Za petnaestak minuta sedeo je u svom autu i ogromnom brzinom išao ka poslu.
„Dobro jutro, gospodine Teofiloviću !“ Veselo mu se javi nova sekretarica, kojoj još nije zapamtio ime.
Od kad je ona u firmi, kafa ga obavezno čeka na stolu, pošta je razvrstana po važnosti, jutarnji dnevni list stoji pravo ispred njega.
Mora priznati da je devojka odlična za to radno mesto. Kasnije će je pohvaliti, pomislio je.
To bi pomislio svako jutro ali već za pet minuta bi zaboravio.
Previše obaveza na poslu zaokupirale se mu misli ali, svejedno, noću bi opet sanjao devojku u plavoj haljini. Bila je sve lepša i sve više je čeznuo da je dodirne.
Prolazili su dani ustaljenim rasporedom. Bio je premoren, trebalo mu je malo zabave. Baš te večeri pozva ga drug Igor da odu zajedno na žurku. Kaže, njegova komšinica pravi useljenje pa ga je pozvala. Lazar prihvati. To je upravo ono što mu treba da se malo opusti.
Posle posla svrati po cveće za domaćicu.
Oko devet pozvoni Igoru na vrata. On je već bio spreman i odmah su krenuli u stan pored Igorovog.
Pozvoniše. Zvono zacvrkuta poput ptice i vrata otvori lepa crnka. Uđoše pozdrvljajući se sa domaćicom.
Bilo je dosta devojaka i mladića. Soba je bila prepuna dima. Lazaru se to nije dopalo. Taman kad je hteo da kaže Igoru da neće dugo ostati, neko priguši svetla i zasvira tiha muzika. Do tada vesela družina utiša se i većina poseda po stolicama koje su bile poređane pored zidova inače prazne sobe. Odjednom plava boja zatitra mu pred očima. Lazar na trenutak prestade da diše. Pred njim se stvori devojka u plavoj haljini i pozva ga na ples. Pomisli da sanja ali zadimljeni vazduh uveri ga da je ovo java.
Prihvati ruku plave vile i zapleše sa njom. Zagleda se u oči boje mora i učini mu se poznatom. Tad shvati da je to njegova sekretarica. Sve vreme mu je bila pred očima a nije je video. I snovi su počeli kad je ona došla u firmu.
Na to saznanje nasmeja se i čvršće je privi uz sebe a onda zajedno nastaviše da žive njegov san.
Sanja Trninić: Devojka u plavoj haljini
