Kuća do kuće, al’ niotkud glasa,
Zatrunjen bunar, škripuće kapija.
Nit’ fišeklija – nit’ žita da klasa,
Korov se iznad pragova izvija!
S oluka rđnog procurela vlaga,
Lanac od pseta truli u kačari.
Čak ni kandila da izgone vraga,
Samo kopriva bujajući žari!
Ispod ambara pauci i ose,
Aveti noću niz livadu kose…
Tek se kolevka na tavanu klati,
Pod vetrom koji udno crepa reže,
Iz pustahije čak i vrapci beže…
Ikona Petke na zidu još zlati!
