Sasvim (s)lično: Majčinstvo i proleće

Kada prolazim gradom u ovo doba godine primećujem sve. Tek prolistale krošnje, najlepše cvetove u parkovima, pojačan saobraćaj, čestu smenu sunca i oblaka, manje odeće, više osmeha. Ipak, ono što dominira ovim godišnjem dobom je posebna grupa ljudi. Nagovestiću vam, to su najlepše osobe sa svojim malim verzijama pored.

Proleće je vreme kada ćete primetiti najviše trudnica i majki sa decom na ulicama. Najčešće u ovo doba godine saznaćete da je neka vaša rođaka ili prijateljica trudna. Često ćete čuti i te lepe vesti da je na svet došla mala beba i da ste postali ujak, tetka, baka, deda, kuma ili možda roditelj. Ne znam zašto baš proleće, ali sam sigurna da jeste. Možda ima veze sa buđenjem i rađanjem prirode.

Mnogo stvari na ovom svetu mogu da nam deluju impresionirajuće i da zasluže naše veliko divljenje i poštovanje. Lično sam impresionirana trudnicama i majkama. Gledam ih u prolazu. Trudnice marširaju kao da su u najboljoj formi. Trudiće se da svakom prolazniku izgledaju snažno i odvažno, kao da ne postoje bolovi u leđima, otekle noge i stalna promena raspoložnja. Trudnice su u stvari savršene žene. Koliko god bile zahtevne tih devet meseci, mnogo više podnose. Pri tom koliko god bile naduvene i otekle one sijaju. To je neka posebna lepota, stanje blaženstva iako često i same proklinju to stanje. Nema lepše žene od trudnice, to je vrhovna lepota svake žene. Kada postanu majke, tad počinje i njihova borba. Biće koje su donele na svet je njihova nagrada i kazna. Sve što jesu sada uz pomoć svog bračnog prijatelja ili same prenose na pridošlicu koja je ništa manje nego njihov lični proizvod. Ako su trudnice savršene žene, onda su majke definitivno zavrednele status kraljice. Ne osvrćem se na loše i neodgovorne majke, s toga govoriću o majkama kao o najboljim i superiornim bićima koja nas prate kroz život.

Život novopečene majke je sasvim nov i nepredvidiv. Ništa što je znala i radila pre majčinstva sada ne važi. Ne važe razni saveti koje su joj susretljivo pružali niti silne knjige o odgoju dece. Sada je tu, sama sa novim članom, jedan na jedan. I svaka majka će znati, i to će se protezati kroz celo majčinstvo, šta je najbolje za njeno dete. Ona to čini instiktivno. Baš kao i životinja. Jednu lavicu niko nije podučavao kako da zaštiti svoje mladunče od opasnosti ili kako da ga prehrani, a ona to ipak zna. Tako i svaka majka zna kako. Osnova je ljubav koja počiva u našem DNK.

To sve ne isključuje nestašnu prirodu jednog deteta. Gledam primere razigrane dece i posvećenih roditelja svaki dan i to samo objektivno, ali polažem veliko razumevanje. Nepristrasnost je dobra osobina koja mi pomaže u sagledavanju obe strane. Verovatno da sam majka ne bih mogla da razumem i ne bih pokušavala da razmišlajm kao dete od preokupativne brige za isto. Deca su iskrena i impulsivna bića, rade stvari nagonski i po osećanju. Ne vide svet poput nas, odraslih ljudi. Vide ga čisto i bez granica. Ako to dete želi da uhvati onog leptira, ono će potrčati bez straha i brige o bilo čemu ne znajući gde će ga to odvesti. Možda zapne za onu prepreku i loše se povredi. Ali neće, jer tu nastupa majka koja ga hvata i vraća na put. Dete će plakati i negodovati, jer je upravo propustilo želju, ali majka će znati da ga je upravo spasila. I zato jednoj majci sva ta vriska negodovanja i gorkih suza koja nama prolaznicima odvlači pažnju, ni malo ne smeta. Zato majka dok nosi dete koje se vrpolji i pokušava da se otrgne, ima miran izraz lica i nosi to malo „čudovište“ poput tašne. Ozbiljno, majke zanju da su učinile ono što je dobro za njihovo dete. Iz ugla majke, to je zaštitnički potez koji je spasao to malo stvorenje od povrede. Iz ugla deteta, to je bliže nasilan čin kontrole koji brani određene stvari. Iz mog ugla, to je čudo prirode, neverovatne dve iste energije koje su naizgled toliko različite. Ipak, koliko se međusobno bore, toliko se i vole, a možda i jače.Samo jedan primer je dovoljan da se shvati posvećenost jedne majke svom detetu, a gde je tu još milion drugih koji stanu u sve te nestašne godine života mladog bića i godine brige i ljubavi jedne majke?

 Ovo je moj način da kažem koliko se divim svim trudnicama i majkama. Moje poštovanje svima njima i posebno prijateljicama koje su trudne i onima koje su već majke. Volela bih jednog dana da budem jednako hrabra. Hvala svim majkama, a posebno mojoj koja razume, štiti i voli svoje dete. Jednog dana želim biti baš kao i ona. A do tad gledaću u prolazu prelepe žene sa malim verzijama sebe, sa malenom rukom u njihovoj ruci, sa suzama ili osmehom i srećom koja je posebno uočljiva na proleće.