Sasvim(s)lično: Prevazići znači prihvatiti

Ne postoje reči za neka osećanja. Postoje samo teški uzdasi koje ne želimo da iko čuje ili želimo, ali pri tom da ta određena osoba bude tu i ćuti. Negde u tmini i najvećoj samoći koju poznaješ je i najlakše i najteže. Tad možeš da patiš, jer niko neće da te teši. Ne treba ti uteha. Treba ti patnja. Tad možeš sebi da priznaš svaku grešku i loše donetu odluku. Možeš da se kaješ i da se kinjiš. Možeš, što je i najgore od svega, da zamišljaš kako bi to bilo da si drugačije postupio. Koji bi sada ishod preživljavao i da li bi to bila patnja? Samosažaljenje ume da potraje dugo i veoma je destruktivno po svakog pojedinca. Ipak, treba ti taj momenat patnje samo za sebe.

Prihvati, zagrli patnju. Upij je. Postani jedno sa svojom patnjom. Budi svoja patnja. Tek tad ćeš moći da je prevaziđeš. Ni jedna patnja nema vreme niti bilo kakav period trajanja. Ona nastane iznenada, a nestane tek kad prođe svaku stanicu tvog tela, uma i duše.

To je isto kao i sa hladnoćom. Dok stojiš na hladnom vetru koji prodire kroz svaku toplotnu tačku, telo ti je u grču i drhti. Drhtaće sve dok uporno pokušavaš da se odbraniš od hladnoće. Drhtavica nestaje kad ti se telo opusti. I dalje je hladno, ali ti to prihvataš i preživljavaš.