(u čast ljubavi)
U osvit zore rane
Bljesne,
Oživi kamen.
Kupa se,
Skuplja
I ćuti…
Pamti,
Tvrdoglavo trpi…
Rečica teče,
Ne pita…
Bez osvrta ide dalje,
Bez pogleda,
Zareza,
Voda –
Živi, kaplje i traje…
Zovu Ga,
Nazivaju Beo…
A pitam se…?
Pa, krvav je ceo…?
Uzdiže, tu je prkosi,
A svaki kamen rane nosi…
Taj Crveni most
A ne Beo,
On krvi ljubavne čuva.
Dvoje
Što vera ih spoji
U ljubav
Ne mač osorni…
I tu je i sada
I zovu ga Beo,
A znamo svi mi
Da krvav je ceo!
Pesma je nastala 30.9.2013.
I pesma i umetničke slike , moji radovi raznih varijanti čuvenog Belog mosta u Vranju, nastale su inspirasane legendom koja kaže da je most podigla majka turkinje Ajše u spomen nesrećne ljubavi njene ćerke i srpskog pastira Stojana. Na most je postavljena ploča, tzv. Tarih”, na kojoj na turskom jeziku stoji natpis: “Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi.”
