Generacije rođene 60 tih godina pamte one stare pekare gde se pekao domaći hleb…Kako danas kažu…na drva…U mom mestu pamtim 3 takve pekare…Kakav je to hleb bio…Danas nema više takvog hleba ili ako ga ima to je retkost..U selima možda ima neka pekarica koja tako i peče hleb ali teško je naći, baš teško…Kako starimo, tako se sve više sećamo lepih stvari iz detinjstva..Po taj hleb išlo se rano ujutru a pekare radile do deset ujutru i kraj…Pekara se zatvarala a svako ko je išao posle toga da ne kažem u podne…taj hleba nije našao u to doba, jer to se smatralo za lenjog čoveka…Ići u podne po hleb..bilo je to retko i sramota…
