Ljubav nije malena reč
koja sagoreva naletom strasti, što
zahvate čula svojim mirisima,
ponesu u vrtloge bola nemira
u igri tela predavanju dodira,
opčinjenost je to velika
dve duše, prognane,
jedna od druge paklom raja
u drhtaju strasti kad te nenadan
zov ljubavi zahvati, a ti se upecaš
u to neviđeno čudo, kradeš je,
uzimaš gladno i sve više tražiš, do
zadnje kapi krvi ispijaš,
ne ispuštaš tu otrovnu ruku,
nemilosrdni talas, koji te ljulja i
mami, avet što nad tobom gospodari
i rezove na srcu ti pravi kao godove
beleži svoju moć i tvoju nemoć,
izdiže te, pa te zbaci,
a ti prkosiš samom sebi,
gaziš i koračaš kroz sve granice,
remetiš ritam svakodnevice,
ostavaruješ snove i želje, izvlačiš
ljubav iz sebe, daješ je, predaješ
se onome ko ti znači,
da zajedno sanjate i rušite barijere,
jaki i moćni jurišate preko pepela i
preskačete sva iznenađenja,
magija ljubavi vas nosi i usrećuje,
to vam je dodatna snaga,
mač zaštite koji ima u sebi sva rešenja.
