Ne sklanjajte mi tamu, pustite da spavam, dugo gledala sam svetlost samu.
Lobanja mi čuva misao, samo dan neka me pusti da je spustim.
Ni uspavanke, ni pesme anđela, samo san, makar na jastuku groba da prespavam zlo doba.
Ispod čela se zatvorili putevi ka duši, suze teku sa druge strane, ne mora da svane.
Molim za jastuk od nevena dok ne prođu ova vremena.
