Nove knjige
BESKONAČNA MOĆ HERCEGOVAČKOG UZDARJA
Spomenka Denda Hamović: Srce iz kamena (pesme), izdavač Kreativna radionica Balkan,
Beograd, 2018.
Spomenka Denda Hamović je, poslednjih godina, sve zapaženije ime u savremenom
poetskom srpskom miljeu, mada je do sada objavila tek dva samostalne poetske zbirke, ali
je veoma prisutna, da ne kažemo svakodnevno, na poetskim sajtovima i portalima. Takođe,
njene zapažene poetske tvorevine možete uočiti i pronaći u književnim časopisima,
novinama, zajedničkim zbirkama, antologijama, zbornicima itd. Od velikog je značaja
istaći i činjenicu da je često i dosta prevođena i na svetske jezike. Jednom rečju, od
1992. godine, od kako se iz svoje rodne Hercegovine (naravno, prinudno) preselila u
Beograd, njeno ime je postalo jedno od najistaknutijih u oblastima koje karakterišu i
obeležavaju književnu scenu, kako glavnog grada, tako i cele države. Druga njena zbirka
pesama Srce iz kamena (prva je bila Na krilima leptira, 2015.), objavljena je prošle
(2018.) godine u beogradskoj Kreativnoj radionici Balkan, a autorka je još jednom
pokazala neiscrpnu poetsku silinu, retku leksičku osnovu i, na najlepši, najbolji i
najuspešniji način, iskazala ponovo svoju pesničku darovitost.
Najkraće i najjednostavnije, Srce iz kamena Spomenke Dende Hamović moglo bi se
slobodno okarakterisati kao beskonačna moć hercegovačkog uzdarja. Kad to tvrdimo onda,
pre svega, mislimo na jezik kojim se služe ljudi tog podneblja i sigurno je da jedan Vuk
St. Karadžić nije slučajno uzeo hercegovački govor kao osnovu tvorbe srpskog, narodnog
jezika. Dakle, takvoj leksičkoj tkanici-šarenici pripada i Spomenka Denda Hamović,
kojoj su sigurno veliki uzori bili besmrtni Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović, Jovan
Dučić i ini, ali, uprkos toj činjenici Srce od kamena je ostalo potpuno samosvojno i
prepoznatljivo. Usudili bismo se reći da je ova zbirka pesama dodatna, prelepa,
originalna šara na onoj već pominjanoj tkanici-šarenici. Autorka naprosto utopljava i
ogrće nežnošću svoj jezik, svoj kamen, svoje sunce, svoju Neretvu, svoje najdraže i
najmilije, svoje svece-zaštitnike; umotava u svilu svog čitaoca, svog pesnika, svog Boga;
oživljava velik deo svog mrtvog naroda i svoju Hercegovinu.
Srce iz kamena naslov je koji nikako nije usputan ili slučajan. U slobodnom prevodu
(kako bi se to ponekad reklo), to je glavni lik njene knjige (i srce i iz kamena), bolje reći
to je sama Spomenka Denda Hamović. Možda je to rođeno podsvesno, tj. nesvesno, ali
stvarnost neumitno govori da je ovakva (takva) odrednica upravo auotobiografski
portret. Ali, prvo da malo parafraziramo čuvenog B. Miljkovića, odnosno da se zapitamo
da li ćemo mi umeti pevati o kamenu kao što je on opevao, zapisao i sačuvao nas? Ljudi
mnogih predela i krajeva, bezmalo, pupčanom vrpcom su vezani upravo za kamen. Kod
Hercegovaca (čuvenih era, jezikozbornika, jezikopobornika i jezikoslovaca, pa i svetaca,
kakav je neumrli Sv. Vasilije Ostroški), ta povezanost sa kamenom je epska, zapravo
iskonska, ali prvenstveno božanska. Kamen je nešto o čega ljudsko oko stalno zapinje (a
tamo gde je oko, najčešće je i samo srce), kamen je i vrisak, i vapaj, i zov i odazov, kamen
je kuća i svetinja, neuporediva, ali i surova lepota… Kamen tim ljudima (koliko god se to
činilo paradoksalnim), daje život. Ne mislimo, naravno, samo na geologiju i geodeziju,
ali, doći do dragocenog kamena i iz njega izvući, isisati suštu lepotu, izvaditi mu
oštricu kvarca i suncolika zrna zlata – jednom rečju, prisvojiti mu srce – to mogu samo
volšebnici, i to oni jezički, koji će svojim šapatom na tren umiriti i omekšati
litice i strmine.
Upravo je Spomenka Denda Hamović takva volšebnica, da ne kažemo volšebnik, i u
njenoj poetskoj vizuri kamen je zavičaj pesme, ili zavičaj pesmi. Ne bismo ovde da
analiziramo pesme, da ih uprošćujemo i ocenjujemo ponaosob, ali kao ilustraciju svega
izrečenog, o tome gde ljudi sa kamena umeju zboriti i sa nebesima, citiraćemo samo pesmu
„Moć“, kao najizrazitiji primer šta autorku opredeljuje da bude to što jeste i da bude
ono što će tek postati. „Zove me reč/ Umorio mi se dan/ Zove me reč/ Umorimo mi se san/
Zove me reč/ Daleko je noć/ Zove me reč/ Samo ona ima moć.“ Dakle, po onoj biblijskoj: u
početku beše reč, kod Spomenke D. Hamović je REČ odrednica i za početak, i za kraj, i za
sva vremena koja su bila i koja će nas pohoditi. Naravno, svaka pesma u ovoj zbirci (a
sastavljena je od četiri ciklusa: „Ples kiše i sunca“, Dakle, po onoj biblijskoj: u
početku beše reč, kod Spomenke D. Hamović je REČ odrednica i za početak, i za kraj, i za
sva vremena koja su bila i koja će nas pohoditi. Naravno, svaka pesma u ovoj zbirci (a
sastavljena je od četiri ciklusa: „Ples kiše i sunca“, „Šapat nesna“, „Pesma budi
pesmu“ i „Vera i Nada“), ima svoje, da tako kažemo, ime i prezime i veoma jasnu, preciznu
poetsku i univerzalnu poruku.
Stoga ističemo da se Srce iz kamena Spomenke Dende Hamović već presadilo u nas, i
kako bi rekao veliki srpski pesnik Dobrica Erić, ovakvo srce može da se presadi samo
Ljudima. Ovakvo Srce iz kamena, a nimalo kameno (već rekosmo da je taj kamen omekšan
poetesinom ljubavlju prema svemu što čini lepotu i dobrotu), predstavlja(će) značajan
doprinos sadašnjem srpskom poetskom trenutku, koji će se, sigurni smo, produžiti i u
budućnost. Srećni smo što smo pronašli i takvu poetesu i njeno pesničko srce, za koje
smo sigurni da će iznedriti još mnogo ovako divnih lirskih tvorevina, poetskih
toplina i pesničkih lepota.
Irig, 13.3.2019. Todor BJELKIĆ
