fbpx

Spomenka Denda Hamović, Budimo ljudi – Patrijarh Pavle

Polako u plićak Pacifika zagazi
Pogleda u nebo – dugo i molitveno
Pa dva bela oblutka iz bistrine uze
Poljubi ih, stavi u džep i prekrsti se

Taj čovek, mali rastom – gorostasne snage
Jedan je od nas – stamen, sve nadrastao nas
Duhovnošću, smernošću i blagodarnošću
Dušu blaži tihom reči – kȏ tamjan leči –

Gojko Stojčević, na Usekovanje rođen –
Vaspitač, veroučitelj, monah, vladika
Na tronu Svetog Save ustoličen kao
Četrdeset i četvrti srpski Patrijarh

Po apostolu Pavlu dobio je ime –
Sa njegovim smislom stopljen – mali pred Bogom
Veliki u bivstvu – u Svetlosti je večan –
Misionarstvom žedne i gladne celio

Zanate znao, stvarao – i rezbario –
Naravstven, blagorazuman – sušta sabornost
Simvol vere i slovljen: „Svetac koji hoda“
Zdravlja je krhkog bio – isceliv’o ga Bog

„Budimo ljudi, uvek i svuda“ – zavešta
Njegova Svetost svom rodu i narodima –
Patrijarha Pavla vernici molitvama
Ispratiše u večnost – pred pretke u Svetlost.

Sretenović Miroljub

Spomenka Denda Hamović
Spomenka Denda Hamović
Rođena je i odrasla u Šantićevom Mostaru. Poeziju je zavolela još u osnovnoj školi kada su joj prve pesme i objavljene u lokalnom listu Sloboda. Sledi dugi period pisanja samo za svoju dušu jer je za nju poezija učiteljica i tešiteljica života, dah i potreba duše, a pesme su iskre duše i kada je hladno i kada život greje. Piše pesme i priče i voli da leti „Na krilima leptira“ a tako se zove i njena prva objavljena zbirka pesama. Od 1992. živi u Beogradu.