fbpx
spot_img

Spomenka Denda Hamović: Epilog

Plamene noćne pevaju ptice
Blesak im žara vreme prodžara
I biseri klizaju niz lice
Na olujne valove nedara.

U krilu su ruke sklopljene –
Drhte kô krila slomljene ptice
Mole note lire zarobljene
I melodija obriše svice.

Lanci pesme iz nevidela
Da ne pobegne želju stežu
Olujno se izli lava vrela
Polomi im i istopi vrežu.

Tiha je struna u lavi čujna
Kô oluja ton drhti nabuja
I pesma niče iz lire bujna
A iz grudi maslina uzdarja.

Epilog su biseri iz huka
Usna rumena mirno krvari
U krilu lomna počiva ruka
Rude pesme a drhte damari.

Zinaida Serebriakova

Spomenka Denda Hamović
Spomenka Denda Hamović
Rođena u Mostaru gde je odrasla i školovala se. Prve pesme su joj štampane u mostarskom listu „Sloboda“ još u osnovnoj školi, a posle dugog perioda pisanja samo za svoju dušu pesme i priče su joj objavljivane u književnim časopisima, novinama, međunarodnim zbirkama, poetskim sajtovima, portalima, zbornicima, leksikonima. Zastupljena je i u antologijama savremenih pesnika 21. veka, a pesme su joj prevedene na ruski, bugarski, engleski i francuski jezik. Objavila je nekoliko zbirki pesama. Od 1992. godine sa suprugom Dragoljubom i ćerkama Marjom i Tihanom živi u Beogradu.