fbpx

Spomenka Denda Hamović: Oseti

U pogledu ti pijavice
I sunce je istočno
Hajde, dodirni me

Mukom tih usana stisnutih
Da izgrizem ti iz grla
Kiselog nara svilom zrna omotana

I smokvama se nasladim
Raspuklim, prezrelim
U žudnoj toj duši znam rastu

Spavaju mi u rukama zmije
Vatrene, grabljive
Juga vrelog ih želja greje

Oko tebe svijaće se i sladom trovati
Da gorka reka u zaborav teče
Dok žudnja spaja daleke obale

Srce mi je planina s divljim zverinjem
A srna spava u grmu sklupčana
Ne plaši se divljine

Oseti da je varka, a istina srna pitoma
Zalutala u oka ti svetlo
Treperi k’o leptirica

Traži put uplašena
Traži put zanesena ljutim zrnima iz nara
I sladom otrovana iz neubranih smokava

Oseti me – dodirni!
Dodirni – da oživiš me!
Dodirni – da oživim te!

Andre Kohn

Spomenka Denda Hamović
Spomenka Denda Hamović
Rođena je i odrasla u Šantićevom Mostaru. Poeziju je zavolela još u osnovnoj školi kada su joj prve pesme i objavljene u lokalnom listu Sloboda. Sledi dugi period pisanja samo za svoju dušu jer je za nju poezija učiteljica i tešiteljica života, dah i potreba duše, a pesme su iskre duše i kada je hladno i kada život greje. Piše pesme i priče i voli da leti „Na krilima leptira“ a tako se zove i njena prva objavljena zbirka pesama. Od 1992. živi u Beogradu.