Nedodir zida kamene kapije ‒
Zaboravi me kad ti srce studi
I baci sećanje na oštre hridi
Da naše ruže pupoljak ubije
Želja oživi kamene kapije –
Zaboravi me kad te želja budi
Ispružiš ruke kȏ žeravne žudi
A blesak iz tuđeg oka ih svije.
Strasti su tamne kamene kapije –
Zaboravi me kad zorenje sunca
Oslika usne iz noćnog poljupca
I sjaj na tuđe kose ti raseje.
Sećanje ruši stvorene kapije –
Seti se mene kada strah te lomi
Sa sjajem zenica u divljoj šumi
Porušiću sve surove kapije
Ljubav ruši tvrdokorne kapije –
Sanjaj me kad se usne sete vrele
Čežnjivog leta napete nam strele
I bleska munje južnjačke oluje.
Potraži me jer sam ključ za tvoje sne –
Otvori svog setnog srca kapije
Kad ruke žele da slave nas dvoje
A usne uzdrhte od čežnje večne.
Naći ćeš me na kapiji kamenoj –
Voleću te našom pesmom ljubavnom
I zarobiti te željom beskrajnom –
Oslobodiću te na kapiji cvetnoj.
