Oproštaj kazujem
Dosledan rečju
Mislima opran
Cvetovima anfore
Obitava mir nedodira
Zvezdom povečerja jutra
Na dlan božanske ravni.
Ruka svetitelja neumorno
Drži ikonu prečiste
Preliće se suza iz oka
Na sveći pričešća
Što život zovem
Dečijim imenom neba
I sa anđelima prizivam
Molitvu nebeske svetlosti
Ponizan prosim milost
U oku večnog sjaja blagosti
I lepote iz uzdaha grudi
Obožen da budem čovek
Ljubavlju stvoren za snove
Nežne strune uplakane duše
Što se sakrila u svome vrtu
Pokajanjem gasi suznu sveću.
