ne znam šta osećam
nešto me jede iznutra
osećam pregršt nevolja
hiljadu zvuka utrobi reči
gde sve to vodi niz put
o kome sanjam pregršt
izazvan da plaćam skupi ceh
golgotu svoga naivnog postojanja
razapet….sanjam
priklonjen…praštam
sumnju i greh postojanja…
nedostojan ćutim strepim
teško je uzleteti visoko
kada krila nisu izrasla
a soko se razmeće
u dubini svoga
postojanja neba!
