fbpx

Stefan Simić: ***

Kakvu ženu voliš?
Hmm, definitivno da je na nekoj drugoj frekvenciji
Koja ne naseda na ono što većina nudi, neoperećena glupostima
Koja ima sebe ali ne i problem da sebe deli sa drugima
Koja nije snob
Koja je pronašla neki viši cilj koji joj ne da da stane

Šta još?

Pa ženu sa kojom ne postoji vreme, stalno gledanje na sat
Već sposobnost da se osete neki viši tonovi, nijanse…
Koja nije upala u besmislenu trku brzog života
Već ima svoj ritam, svoja jutra, svoje noći
Koja zna da ceni prave stvari i da živi za njih
A ne da sve nezahvalno omalovažava

Žena sa kojom može i da se ćuti i da se govori
Koja ne priča tek da bi nešto rekla
I koja ne sluša tek da bi čula

Ženu koja je prisutna

Ženu koja je u stanju da zatreperi

Žena koja je povezana sa sobom i svetom oko sebe
Žena koja ne traži u svima zadnju nameru
Koja razume ljudske slabosti
Za koju su ljudi, ipak, dobri

Još nešto?

Koja neće biti nasmejana na silu, zato što smatra da neko želi da je vidi nasmejanu
Koja će imati prava na sva svoja stanja i osećanja
Bez potrebe da neprekidno beži, skriva se, laže
Već da se prepusti, bude to što jeste
I da je u stanju da prihvati mnogo šta
I da je u stanju da voli

Dalje?

Pa žena sa likom žene
U kojoj vidiš nešto dublje, trajnije, postojanije
A ne hiljadu lica među kojima se izgubiš

Žena koja oseća da je predodređena za nešto veće, dublje, smislenije
A ne da večito drugome podilazi

Žena koja dovoljno voli sebe
I ne povređuje sebe iznova i ljude oko sebe
Spremna nešto i da podnese…

Žena koja ne pati od toga da je svi vole i da joj se svi dive
Već oni do kojih joj je stalo

I na kraju?

Da je dovoljno iskrena, i da kaže i da čuje šta ima da joj se kaže
Da zna da podrži a ne da samo potkopava samopouzdanje, i tuđe i svoje
Da nosi ljubav u sebi, i da nema problem ni da prima a ni da daje

To je za mene žena, tako vidim ženu

I kada u retkim slučajevima sretnem neku takvu
Dugo ostaje da živi u meni

Ako ništa drugo, srećan sam što je znam
Što znam da postoji

Vraća mi nadu, vraća mi veru
Da neću zauvek ostati sam

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.