Nekada smo kod prijatelja slavili slavu, ovu današnju, 19. decembra
Svetog Nikolu
To mu je slava, i po očevoj i po majčinoj familiji
Posle smo je bar čestitali jedni drugima, nismo išli
A sada je ni ne slavimo, ni ne cestitamo
Nekada smo se viđali i kada nije slava
Posle samo na slavi
A sada se ne viđamo uopšte
Došli su neki drugi putevi a i vremena
Nekada je slava bila najposebniji dan u godini
Ne ide se u školu, na posao
Još kada izađe novi kalendar okrećem da vidim kada je
Da li je radni dan i da li je povezan sa vikendom
Ako jeste, živela sloboda
Posle kao da je taj dan sve više gubio na značaju
A poslednjih godina, dan kao i svaki drugi
Uz divno sećanje na sve ono što je bilo nekad
Ne samo kod nas
Nego u mnogim kućama oko nas
To nije gubitak osećaja za Boga i svece
Nego za zajednicu, porodicu, druge
Da bi išao negde moraš prvo da zoveš
A da bi zvao treba da imaš koga
Tako nekako živimo da sve manje imamo gde
Kada bi moglo da se slavi preko fejsbuka ili skajpa
Sve kuće bi bile puno
Ovako su sve praznije
Šta nam se to desilo
Nemamo sa kim ni slavu da proslavimo
U detinjstvu, sećam se
Svi do jednog poređani za velikim stolom
Tetka, teča, kumovi, rodbina, drugari
I mali ja koji uživa u osećaju zajedništva, sloge
Sve je pevalo tih dana u meni a i da nisam znao zašto
Danas većina ili nije sa nama, na ovom svetu
Ili jeste ali ne pričamo
Zaćutalo se, došla su neka druga vremena
Više se ne deli kolač na pola nego kuće, imanja, stanovi
Mnogo se lakše svađamo nego mirimo
Pogledi su nam postali teži, kao i reči, karakteri
A onih divnih slava možemo samo da se sećamo
Kao i svih onih dragih ljudi kakvi su bili nekad
A ne kakvi su sada
Došlo je neko drugo vreme
I oni su drugačiji
A možda smo i mi
Svako za sebe
Tako i slavu slavimo
Svako za sebe
A ako neko slučajno dođe, dobrodošao je
Mada već godinama ne dolazi
Kolač je tu
Sveća
Skromno posluženje
Za svaki slučaj
A tako nekako i živimo
Za svaki slučaj
