fbpx
spot_img

Студеница је стрела уперена у будућност

Две деценије тиховања и ходочашћа „Друштва за неуронауке Созерцање из Шумадије Крагујевца” у манастиру Студеница прослављено је радно другог јунског викенда. Чари Старе Србије на обронцима Голије са десне стране реке Студенице међу зидинама српске светиње 17. септембра 2008. године привукли су лекаре, професоре Медицинског факултета у Крагујевцу. Десет пута су се састајали и сваки следећи скуп био је бројнији. Тешко је препричати њихове презентације најновијих достигнућа у многим областимa медицине, које су за нас лаике интересантне, али немамо знања да их скраћено пренесемо онима којима су потребни.

Неуропсихијатар др. сци. Михајло М. Пантовић је отворио скуп речима: „Довела нас је старословенска религија. Није било тешко одлучити се где. Студеница је наш понос и како је Корбазје рекао „Студеница је стрела уперена у будућност”. Без те стреле не би били ништа, јер данас смо ми мост између прошлости и будућности на темељу наше Духовне вредности у авлији раскошности православља. У Студеници су најлепше фреске на свету, које су нажалост обијене временом. Један део је јасан други није, а тако је и са неуро науком.

Неуронауке су створене у оквиру Медицинског факултета као један од праваца за формирање постдипломских и докторских студија. Ја сам у тој екипи са професорима Драганом Миловановићем и Михајлом Пантовићем. Да је то оправдано показује да је Медицински факултет избацио преко 50 доктора наука, што потврђује квалитет рада овог тријумвата професора неуронаука. Неуронауке уврштене су у програмски део едукације Медицинског факултета због мултиприциране потребе за за различитим видовима доктората и издвојили су се као посебно друштво. Нуклеус је остао аутентичан и ослонац „Созерцању”, које треба да се паралелно развија са интердисплинарним и трандисциплинарним приступима, новим технологијама, персонализованим и транслаторном медицином. Нисмо конкуренција Медицинском факултету, већ већа могућност за усавршавање младих, како би се на један адекватнији начин омогућио приступ науци“, рекао је проф. др Драган Раванић.

Овог викенда после дугих година постојања „Созерцовања” због великог интересовања у рад се укључила и Лекарска комора Србије део за Шумадију и Западну Шумадију, која је финансијски подржала организовање скупа, као што подржава сваку едукацију, рекла нам је Слађана Илић председница руководећих тела регионалне Лекарске коморе.

Реч тиховање први пут сам чуо 1996. године у Хиландару. И од тада ми је та реч посебно важна. Тиховање како у Хиландару тако и на другим сакралним објектима доживео сам на посебан начин, захваљујући људима којима су ме увели у Хиландар. Посебно истичем господина Душана Миловановића вишег кустоса примењене уметностиу у Београду који је скоро преминуо. Велики хиландарац нас је едуковао како у Хиландару тако и као редовни учесник „Друштва за неуронауке Созерцање”. Данас сам почаствован да су божјом вољом и драгим људима на овом скупу предавач и учесник, заједно са мојим вршњаком и колегом Михајлом Пантовићем. Пре свог предавања „Уметност као мисија”  открио је тајне за „Pokazivač” примаријус др неуропсихијатар и акупунтуриста Драган Јевдић из Вршца.

Miloš Ignjatović
Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.