Prošlo je malo više od dve godine, a malo manje od tri, kako je Daniele Meuči završio svoju grafičku novelu o Tesli, objavljenu dvojezično. Taman dovoljno vremena da dobijemo još jedno izdanje o ovom priznatom naučniku i izumitelju. Međutim, ni ovo izdanje ne bi bilo vredno pomena, a da iza scena nema neku fascinantnu slučajnost. Naime, “Nikola Tesla: Čovek koji je oblikovao budućnost” je strip kojeg je crtao italijanski autor koji živi i radi u Srbiji, i izašao je prvo na srpskom (i na engleskom). Sa druge strane, „Tesla – gospodar munja – iskoni“ je strip kojeg je crtao srpski autor koji živi i radi u Italiji, i izašao je prvo na italijanskom.
Prolifični i isprofilisani strip crtač Živorad „Žika“ Mišić (Zico, za svoju italijansku publiku) već dugi niz godina obitava u Trstu, gde predaje na lokalnoj Akademiji za stripove. Njegovo iskustvo je podugačko; još od 1997. godine objavljuje stripove u Italiji, dok je našoj publici poznat (zapravo, nedovoljno poznat, što bi trebalo pod hitno popraviti) po strip projektu „Istinite gradištanske priče“. Dakako tu je i njegov prozni i stihovni rad koji treba uzeti u obzir, kao i njegovi pedagoški napori da nove generacije podučava radom na stripu.
Elem, da se mi bacimo na njegovo viđenje Tesle. U Italiji je ovaj strip podržalo Kulturno udruženje srpske omladine u Trstu, dok je izdavač istog tršćanska kuća „Hammerle Editori“. Interesantno je navesti da je domaće izdanje upriličio, ni manje, ni više, nego „Vulkan“. Kažem „interesantno“ jer je stripovski program ovog izdavača i dalje relativno blag (dakako njihov najveći uspeh na ovom polju je „Dogmen“, koji je jako popularan kod dece). Davanje prostora domaćim autorima unutar velikih izdavača knjiga i edukativnog materijala, pogotovo po pitanju edukativnih stripova na temu srpske istorije, mitologije ili kombinacije tih dvaju, je korak na koji se sve više pregalnika na ovom polju odlučuje („Pčelica“ je tu odličan primer). Ergo, „Vulkanov“ prvenac u tom domenu je ubo u centar. „Tesla – gospodar munja – iskoni“ je idealna priča za ljubitelje domaćih radova, delom i zato što je potpuno atipičan.
Za razliku od Meučijevog stripa, Mišićev ne govori o Tesli u Americi, niti pokriva njegov kasniji rad. Gotovo od početka do kraja, Mišić se rešio da čitaocu predstavi Teslu u svojim formativnim godinama, tik pe nego što je postao to što jeste. U startu dobijamo proširenije priče o njegovom ocu Milutinu i majci Georgini; oboje su predstavljeni kao inteligentne osobe sa dozom kritičkog razmišljanja koje je bilo nesvakidašnje u sredini poput Smiljana. Pritom, dosta pažnje je posvećeno i odnosu Nikole i njegovog starijeg brata Daneta, koji je nažalost tragično stradao vrlo mlad, kad ga je konj zbaci s leđa. Nikola je predstavljen kao em mlađi brat koji se ugleda na starijeg, em pomalo smoreni stariji brat njihovim triju sestara – Milke, Angeline i Marice.
Još u mladom dobu, roditelji Teslu podučavaju da razmišlja, da se interesuje za svet i da bude pronicljiv. Njegova prijateljstva će sve ovo dodatno produbiti i načiniti od Nikole genija svetskog renomea. Ali Mišić nam ovim stripom predstavlja i onu stranu Tesle koju je Meuči samo pomenuo u prolaznim crtama – ovde vidimo Teslu u jednom od najgorih perioda svog života, gde aktivno pije i kocka se, gotovo dovodeći svoju porodicu na rub siromaštva. Poslednji susret Nikole i njegovog oca je pogotovo depresivan, i Mišić uopšte ne štedi udarce. Čitalac vidi da je Nikola pravio greške u koracima, što lično smatram odličnim potezom – znajući da se iz tog stanja Nikola izvukao i stekao svetsku slavu je neopisivo inspirativno.
Drugi aspekt koji Meuči gotovo nije ni pomenuo u sopstvenom stripu jeste pitanje Nikolnog prijateljstva sa Lazom Kostićem i neuspelo provodadžisanje. Jako često je Nikola predstavljen u modernim medijima kao maltene aseksualan, do te tačke da je isto postalo kliše. Istina je umnogome drugačija. Tesla je i te kako imao razvijen društveni život, ali je jednostavno odabrao da se ne oženi i da se gotovo u potpunosti posveti radu. Mišić pokriva događaj susreta Kostića i Tesle sa nešto više dubine, gde tema ne pokriva samo neuspele pokušaje pesnika da spoji Teslu i Lenku Dunđerski, već i gde oni konverziraju kao prijatelji, kao dva čoveka sa različitih meridijana koja su se zbližila i ostala u kontaktu dugi niz decenija.
Mnogo je toga Mišić prikazao u svom stripu, i to je uradio crno-belim ilutracijama sa laganom, tečnom stilizacijom. Njegov crtež varira od očekivanog do eksperimentalnog, ali je od svih stripova na temu Tesle izašlih kod nas u poslednje tri godine definitivno najklasičniji. Letimični pregled tabli daje nekoliko stilova. Nekad imamo izuzetno prisustvo senki, crna boja preovladava, likovi se kreću tromije i teže da naglase atmosferu. Onda imamo delove poput onih sa Mačkom koji su maltene svi u vidu čiste linije, bez senki, bez prisustva crnog, svedeniji poput časopisnih ilustracija ili karikatura. Nekad dobijemo i prisustvo sive, što naknadno otežava atmosferu u pojedinim kadrovima. Mišić je virtuoz po ovom pitanju i teško je naći nekoga ko ovako vešto barata raznim stilovima, a da pritom ne gubi glavnu crtačku nit priče.
„Tesla – gospodar munja – iskoni“ je osveženje na nekoliko načina, strip koji klasičnim crtežom predstavlja sve samo ne klasičnog Nikolu Teslu čitaocima. Kao takav, zavređuje nešto pažnje i vredno stoji rame uz rame sa svojim prethodnikom od pre par godina. A stoji i rame uz rame sa svojim sledbenikom, no o tom potom.
