Godinu hrišćanskog Gospoda 2025-u zatvara hladno vreme, sa porcijom pobuna protiv korumpirane vlasti, masom događaja na polju kulture, sijasetom novih izdanja i čudnom kombinacijom neizvesnosti i optimizma. Po pitanju tetrateslijske kombinacije, godina se zatvara jednim stripom iz Užica, pod imenom „Nikola Tesla i Lepotica na Đetinji“.
„Gradski kulturni centar Užice“ je odgovoran za izdavanje ovog obimom malog, ali sadržajem simpatičnog stripa. A kako je u pitanju prva grafička novela iz Užica, scenarista dotične je morao da bude Užičanin, i naravno da se Dragan R. Filipović uhvatio u koštac sa ovim zadatkom. Proslavljeni pisac fantastike sa dugim nizom nagrada i objavljenih dela – dakako i u stripu – Filipović je imao jasnu viziju. Naime, scenario je pisao tako da svaki ključni trenutak u Teslinom životu predstavi u tri table (trojka je bila važan broj u Nikolinom životu; ovoga su se dotakli i Meuči i Mišić, premda u manjoj meri). Tri table je posvećeno odnosu Nikole i njegovog mačka, imenom Mačka, tri table je posvećeno savetima i podučavanjem Nikolinog oca Milutina, tri table je posvećeno rekama i vodopadima koje je Nikola uvek imao na umu dok su mu ideje dolazile, tri table je posvećeno Gracu, Jakobu Pešlu i dinamo mašini, tri table je posvećeno poznatom citiranju Getea u Budimpešti i rešenost na razvoju i primeni naizmenične struje, tri tabe je posvećeno Tomasu Edisonu, tri table je posvećeno svetskoj izložbi u Čikagu i nedvosmislenoj pobedi naizmenične nad jednosmernom strujom, tri table je posvećeno Srbiji (prvo Beogradu, a potom Užicu), a poslednje dve table i ilustracija preko cele strane sačinjavaju finalno trojstvo, zaključak svega što je Nikolin život usmeravalo ka besmrtnosti i svestkoj slavi… gde je Užice posebno poglavlje koje treba ispitati.
No pre ispitivanja, treba istaći da je Filipovićev scenario trebalo nacrtati neko sa pozamašnom veštinom. Njegov najčešći saradnik i bliski prijatelj Igor Kordej ovaj put nije učestvovao, te je herkuleanski zadatak na sebe preuzeo Sabahudin Muranović Muran. Prijepoljski gorostas koji je u našem stripu već jako dugo je veštim potezima predstavio doslovce svaki deo Teslinog života realizmom (neretko i hiperrealizmom) svojstvenom njegovim prethodnim uradcima. Strip je u najvećoj meri crno-beo, s tim što se Muran opredelio da u par udarnih scena ubaci vrlo jarke boje zarad jačeg dramskog efekta. Ali varijacija ima i u njegovim crno-belim tablama. Negde je, recimo, klasično nanet tuš, dok je negde rađen crosshatching, odnosno (unakrsno) šrafiranje. Negde su, pak, ostavljeni likovi u vrlo ugrubim, jednostavnim skicama, sa gotovo nedostatkom ikakvih senki. S obzirom na mali broj tabli, ovakvo bogatstvo stilova svakako treba navesti kao ključni uspeh „Lepotice na Đetinji“.
E, kad smo već na temu Đetinje, „lepotica“ o kojoj je reč jeste mala hidroelektrana „Pod gradom“, najstarija u Srbiji i izgrađena još 1900-te godine, po principima višefaznog sistema naizmenične struje koje je Tesla postavio. Čovek koji je instrumentalan za ovaj poduhvat jeste profesor Đorđe M. Stanojević, poreklom iz Negotina, stručnjak na polju fizike i – ključno je navesti – Teslin dugogodišnji prijatelj. On je bio čeona osoba iza Teslinog prvog i jedinog dolaska u Beograd, gde se i vaspostavila ideja o izgradnji hidroelektrane. Za projekat se posebno zalagao Borisav Mališa Atanacković, najangažovanija javna figura Užica s kraja 19. veka. Uz mnogo truda, koji je u jednom trenutku zahtevao i upošljavanje kola na volovsku vuču (?!), Užice je dobilo hidroelektranu, užički meštani električno osvetljenje, a lokalna Tkačnica struju kao glavni izvor energije za industrijski pogon. Sve to tačno godinu dana pre iskoraka u novi vek. I sve to zato što je par ljudi rešilo da rizikuje, da ovoj novoj ideji iz uma jednog ličkog genija prenese u sredinu koja je, u tom trenutku, bila oličenje onovremene srpske ruralne dokolice. „Bilo je Užičana koji su videli sveta“, navodi naracija iz pera Filipovića u odeljku stripa koji se odnosi na hidroelektranu, „i poželeli da se odvoje od lepljive dokolice i poslova dovoljnih za zastarele navike, A puta nema, a pruge nema“. Stavite se u tu situaciju – mala jugozapadna kasaba, relativno skoro oslobođena turskog zuluma, sa jasnim karakteristikama sela gde ljudi sa strane idu samo kad moraju. I tek tako, jedne noći, ljudi imaju mogućnost da upale svetlo bez da koriste sveću i kresivo. Ovaj potez Stanojevića se inače pokazao tako popularnim da je već nekoliko drugih, podjednako manjih gradova, zatražilo njegove usluge i uželelo se sopstvenih hidroelektrana.
No, iskreno ne znam puno o ovoj temi, podugačka je i zahteva mnogo pažnje. Ali Filipović zna, a Muran je očito istu proučio. A znaju i Užičani. Ovo je stranica lokalne istorije koja zapravo ima svetskog odjeka, a vezuje našeg najvećeg naučnika za zemlju odakle je poreklom, a u koju je tek jedanput zakoračio. Tesla nikada nije video finalni rezultat Stanojevićevog rada, a indicije su da nije bio ni svestan da se u Užicu gradi hidroelektrana, no to je već pitanje o kojem će kompetentniji ljudi od mene razglabati. Na meni je da samo podelim reč o ovom prvom užičkom stripu koji je, nažalost, jako teško nabaviti (moj primerak je do mene došao zahvaljujući neizmernoj dobroj volji i darežljivosti Filipovića; „častio čiča“, što veli on). Četvrti (treći, tehnički, jer je Meučijevo delo izašlo na dva jezika…dobro, i Mišićevo je, ali je u Srbiji izašlo samo na srpskom) strip na temu Tesle u zadnje tri godine, drugi po redu tekuće 2025-te, a dakako ni prvi ni poslednji sveukupno što se našeg proslavljenog izumitelja tiče. Ali ovaj je prvi od navedenih da je plod saradnje scenariste i crtača. Podsetiću, Meuči i Mišić su svoje stripove radili kao kompletni autori. Pritom, za razliku od navedenih, na ovom stripu su radila etablirana i poznata imena domaćoj publici (opet, Filipović je radio na dosta stripova sa Kordejem koji su objavljeni i kod nas i u regionu, a popularnost njegovih knjiga u domaćoj fantastici ne treba posebno ni naglašavati; pritom, Muran je odavno aktivan na strip projektima kao što su „Vekovnici“, „Hajduci“, „Gluvo doba“ i „Priče iz Jugoslavije“, kao i njegovom radu u dnevnom listu „Danas“). Iako su Meuči i Mišić neosporivo majstori svog zanata, domaćoj publici ipak nisu toliko poznati. I za kraj, treba naglasiti da se ovo delo razlikuje od prethodih po samom odabiru teme i prilasku materiji. Meučijev rad je najobimniji i najobuhvatniji, a Tesla doslovce sam čitaocu priča kroz šta je sve prošao. Mišićev rad je o Tesli u formativnom periodu, kakvog ne viđamo često i kakvog ne asociramo sa izumiteljem kakav će postati. A što se tiče Filipovićevog i Muranovog dela, ovo su vinjete iz Teslinog života vezane za jedan krucijalan trenutak u srpskoj i svetskoj istoriji, i po samoj prirodi takvog pristupa strip će imati najmanje tabli, ali sa jasno definisanim tokom radnje i postavkom ritma čitanja.
E sad, hoće li biti još stripova o Tesli? Ranije ih je bilo. Ne moram da naglasim interesantne eksperimente Vladimira Zontaga Nedeljkovića na temu ličkog maga naizmenične struje, a svaki gigachad zna koje je domaće superheroje Tesla predvodio tokom jedne njegove generacije („Mama, ajde kupi mi Chainsaw Man mangu!“ „Ma ajde, imamo Testeru u stripu kod kuće“. Testera u stripu kod kuće: ). Na Zapadu se Tesla mali milion puta pojavljivao u stripu, bilo u biografskom obliku, bilo u kapacitetu fiktivnog lika u sastavu veće priče. Ne sumnjam da će naša publika dočekati još radova devete umetnosti koji pokrivaju neki deo života ove kompleksne individue svetskog renomea. I ne sumnjam da će se čitati.
