Konstantno sam u dilemi,
Takvi dani su mi česti,
Sladokusci zavide mi.
Da li jesti il ne jesti?
Kad pogledam izokola,
Čim osetim glad bar malo.
Pojeo bih četiri vola,
Al kako da smanjim salo.
U životu sve je mera.
Trpim, šta ću, glad kad dođe.
Ali nemam karaktera,
Kad se srče. Kad se glođe…
Slina mi na usta krene
Od mirisa dobre supe.
Jači je i sos od mene,
Jače je od mene…d.. voće.
Probao sam sve dijete.
Gladovao i ne vredi.
Poslušao sve savete,
Al stomak mi kaže, jedi!
I ja šta ću, ko noj gutam.
U sebi se kao bunim.
Pa se posle presit sputam
Tek želudac kad napunim.
Odavno me kriza lovi
Dok tamanim burek šesti.
Od dileme što me tovi,
Da li jesti, il ne jesti?
