Otvori oči i reci šta vidiš?
Praznina je zajebana stvar
Otkada moja nisi.
Već te vidim kako se stidiš
I kako po licu prosipaš žar
Dok ti na trepavici
Kap rose visi.
U novinama ni slova ni vesti
O nama.
A tragedija naša veća je
Od svakog epa.
Pitam se da li ću te ikada
Više sresti…
I, jesi li još uvek
Onako dečje lepa?
Lakše bih umro da si tu
Pod kapkom.
Puko bih ko novogodišnja
Petarda i morala bi
Skupljati parčiće mog tela
Da ih sahraniš.
Svi moji rođendani meriće se
Tvojim nedostatkom.
Plotune bola ispaliće
Svečana garda.
Plakaće za mnom
Milion pčela
Koje ćeš morati lepotom da
Nahraniš.
Tek onda ćeš u sebi osetiti
Duboku rupu
I videćeš kako istačeš kroz oči gar
Za sanjarem iz priča snovitih.
Plakaćeš, a nećeš znati zašto plačeš,
Ni da li se čuješ.
Sešćeš sama na klupu
I reći ćeš:
„Nedostajanje je vrlo zajebana stvar“
A ja ću putovati ispod tvojih očiju
skrovitih
I znam! Neće te biti ni malo briga
Ni sram,
Što psuješ.
