-Pomoć i podrška-
Radionica objavljena u „Prosvetnom pregledu“
Cilj i zadatak: Čas ČOS-a je osmišljen u cilju poboljšanja odnosa među decom. Razvijanja i unapređivanja empatije i saosećajnosti. Poštovanje drugih ljudi. Uvažavanje različitosti i izražavanje želje za ukazivanjem pomoći i neophodne podrške osobama u nevolji.
Čas osmislila: Nada Kljajić
Čas je namenjen učenicima nižih razreda osnovne škole povodom Dana tolerancije 16. novembra.
Uvodni deo:
Toliko ljudi postoji kojima je pomoć i podrška potrebna. Ali mi to često zaboravljamo ili se trudimo da nas ne interesuje tuđa nemoć i muka.
Pitanja: Šta je dobro delo? Kako zovemo ljude koji čine dobra dela? Da li ste čuli za nekoga ko je dobrotvor? Koje je njegovo dobro delo? Da li možete i vi deca činiti dobra dela? Da li ste nekada učinili neko dobro delo?
Glavni deo:
Priča o Lidiji
Lidija je devojčica od devet godina koja je ove godine u septembru pošla u treći razred osnovne škole. Svakog dana ona prva dođe u školu, nasmejana i spremna za druženje. Svima pomaže kome pomoć treba i čini sitne razne usluge. Zbog svog lepog ponašanja i svakodnevnog truda ona često dobija pohvale od učiteljice. Ipak, drugovi nisu uvek spremni da se druže sa njom. Ne zamera im, i zato uvek smisli neki razlog tj. opravdanje zašto je to tako. I niko nije ni slutio da je njen stid svakim danom bivao sve veći i veći. Skoro su počele kiše i jaki vetrovi. Lidija je počela sve češće da izostaje sa nastave. Niko u razredu to nije primetio. Ili nije hteo. Nikome u razredu nije nedostajala. Ili nije želeo. Niko nije otišao da je poseti. Verovatno zato, što to nije, takođe hteo.
Učiteljica je odlučila da posti Lidiju u ponedeljak posle škole, nakon tri dana njenog odsustva. Brinula se veoma za malenu devojčicu. Tek, tog dana, za vreme velikog odmora učiteljicu je nenadano posetila Lidijina majka. Bila je to sićušna mršava i jednostavno obučena ženica. Kršila je svoje blede ruke ispod iskrzalih rukava izlizanog sivog kaputa.
„Učiteljice, moja Lidija ne može više da dolazi u školu“. Tiho je izjavila. „Zašto?“ Usledilo je pitanje učiteljice.
„U našoj kući niko ne radi. Novca nema, hrane nema, garderobe ni obuće nema. Moja Lidija nema šta da obuje i obuče da bi došla u školu…“ tihim, tužnim i bolnim glasom je saopštila svoju tešku priču.
Kada je Lidijina majka otišla, učiteljica se jako rastužila, toliko da su to svi učenici primetili.
Upitali su je zato, šta se desilo. A ona im je odvratila pitanjem: „Da li je neko od vas primetio da Lidija već par dana ne dolazi u školu?“
Svi su ućutali. Tišina je postala vrlo neprijatna.
Onda je Ljiljana rekla: „Ja sam primetila!“ , „I ja“ reče Jovan. „I ja sam primetio.“ Odgovorio je i Sima. „Meni baš nedostaje.“ Zamišljeno je izjavila Milana. Usledilo je i pitanje za učiteljicu od Vere: „Šta je sa njom? Da nije bolesna?“
Tada im je učiteljica ispričala u kakvoj je situaciji Lidija.
Slušajući ovu priču đaci su odlučili da pomognu svojoj drugarici. Shavatili su da ako svako od njih da od sebe nešto malo za Lidiju će to biti veliko i vrlo važno. Podelili su se u tri grupe tako da su, jedni doneli hranu, drugi garderobu a treći obuću. Sa učiteljicom su posetili svoju drugaricu.
Naravno, ovo je samo postao jedan slučaj u nizu novih slučaja pružanja neophodne i potrebne međusobne podrške i pomoći u njihovom odeljenju. A i šire.
Razgovor (pitanja) o pročitanoj priči: Da li vam se dopala priča? Šta konkretno? Da li biste i vi isto uradili ili ne? Šta biste uradili drugačije? Šta je to stid? Čega treba da se stidimo? Da li se Lidija stidela? Da li je njena situacija bila za osećaj stida? Da li je porebno na „sva zvona“ okolo pričati kako ste nekome pomogli, ili ne? Kako sve možemo pomoći drugima? Zašto je dobro drugima pomagati?
Zadatak za par u klupi: Zamisli kako se i koliko obradovala Lidija kada su je posetili drugovi i učiteljica. Odglumi to.
Podela učenika na tri grupe.
1. Grupa.
Zadatak: Zapišite utiske o pročitanoj priči kroz sedam rečenica.
2. Grupa.
Zadatak: Ilustruj najupečatljiviji deo priče koju ste čuli.
3. Grupa.
Zadatak: Na osnovu datih reči: Pomoć, briga, sreća, tuga, zadovoljstvo i uspeh. Obrazuj rečenice koje će sadržati u sebi po jednu datu reč kako bi na taj način predstavili priču koju ste čuli.
Završni deo:
Sklopiti rezultate svih grupa na jednom panou. Prezentacija urađenog.
Na pripremljenim papirićima napisati po jednu poruku prijateljstva svom drugu iz klupe i zalepiti je na klupu.
Domaći zadatak: Napiši sastav ili kraći zapis na sledeće teme po izboru:
„Dobro delo“,
„Bilo me je stid“,
„U očima sam mu/joj video tugu“,
„Za sreću je potrebno malo“.
Na sledećem času ČOS-a pročitati sastave i izabrati najbolji po mišljenju svih učenika iz odeljenja.
