fbpx

Tomislav Mačković: Ana

U malo selo te davne godine došla je da živi jedna žena koja je bila očarana muškim strastima pred kojima je toliko popustila da je iako načitana i uspešna poslovna žena, naprosto popustila i predala se da je vodi srce a ne mozak. Osim ljubavne avanture sa mnogo mlađim muškarcem ona se odala i porocima-akohol i cigare su bili osim perverzija njena glavna preokupacija.

Živela je raskalašno trošeći nemilosrdno novac koji je godinama sticala na muškarca koji je tu pored nje bio očigledno iz interesa jer daleko u nekom gradu imao je suprugu i čak petoro dece.

Dan za danom bila je sve drugo osim one lepe i otmene žene, poroci su uzimali svoj danak  svakim danom sve više i više.

Nije na okućnici imala ništa osim neke šupe u koju  je parkirala svoj prelepi  „MERCEDES“.

Trebala je toga dana da pripremi ručak te je otišla do seoske pijace, tu je kupovala sve što su seljaci nudili, naprosto su se utrkivali da Ani kako se zvala gospođa ponude svoj poizvod.

Tu na pijaci je srela Milu kojoj je ponudila novac da joj dolazi spremati kuću. Mila je ostala bez posla u preduzeću u kom je provela deset godina +i rado je prihvatila posao. Odlazeći da sprema nailazila je Mila na sve i svašta , ali nije imala više moći, njena ljudskost nije joj dozvoljavala da više ulazi u ovu sodomu i gomoru. Najavila je gazdarici da odlazi  jer je našla drugi posao koji mora da radi jer se tako dogovorila sa mužem. Ana je bila ljutita i nepristojna prema Mili pa ju je toliko izvređala da je Mila kući stigla uplakana. Muž Milin je zagrlio svoju vernu suprugu nežno joj govoreći.

„Ničija nije gorela do zore, biće bolje, ne daj se ljubavi moja jer ti imaš mene i nas dvoje imamo našu decu-nego pomolimo se Bogu za ovu ženu da joj Gospod dragi prosvetli puteve i oči otvori“

Mila je prestala sa plačom i prihvatila se kućnih poslova uz svoga vernog supruga Veselina je radila od jutra do mraka, polako ali sigurno sticali su imanje , školovali decu. Život ih nije mazio ali im je ipak i davao.

Spremali su se dugo vremena da započnu zidanje sušare za voće koja bi im obezbedila sigurnu egzistenciju. Sve je bilo ugovoreno sa majstorima ali toga dana kiša je počela da pada i padala je danima te od posla nije bilo ništa. Mila i muž su se dogovorili da odu sa decom par dana na odmor , jer sada su imali dovoljno novca da sebi priušte takvo nešto.

Posle predivnog odmora Milina porodica se vratila kući i pošto se vreme prolepšalo radovi su započeli, dan za danom i napokon je sve bilo gotovo sa građevinskim radovima, stiglo je i rešenje da mogu da započnu sa otkupom i preradom voća, sve je bilo potaman.  Problem je nastao jer nije bilo radne snage pa su Mila i muž plaćali dolazak radnika sa strane da im rade, koštalo ih je podosta te su nekako morali obezbediti smeštaj tim ljudima dovijali su se na razno razne načine, ali posao nje smeo stati naprotiv radnika je trebalo još jer inostrano tržište je vapilo za sušenim voćem iz ove male porodične sušare.

Vreme se opet bilo pogoršalo zima se približavala a sa njom se povećavao i obim posla ali i priliv radnika koji u polju više nisu imali posla.

Pred kućom ih je jedno jutro sačekalo tridesetak radnika sve meštani željni posla u ovoj sad već uglednoj firmi. Dok je muž Milin razgovrao sa radnicima koji su ulazil jedan po jedan u kancelariju dotle je Mila uzimala podatke od svakog kandidata.  Prozivali su po izlasku radnika sledećeg i tako redom. Nisu bili svesni da im se dvorište puni sa novo pridošlim radnicima.

„Sledeći!“ –povikao je iz kancelarije Milin muž.

„Dobar  dan izvolite sedite“

„Kako se zovete? „ upitao je Milin muž dok je Mila bila skrivena iza laptopa, pišući.

„Zovem se Ana.K. „

Mila je uspravila pogled i ustala u kancelariji je sedela Ana ona Ana kod koje je ona radila..

Videvši da nešto nije u redu Milin muž je pitao suprugu o čemu se radi, objasnila mu je ko se nalazi tu ispred njih dvoje.

Ana je zaplakala i rekla da je ubiju tu na licu mesta jer je obična kučka koja je sebi dozvolila previše, pa je evo posle kratkoga vremena ostala skoro na ulici sve zbog preterano raskalašnoga života.

„Oterala sam ga ali mi je uzeo auto i zadužio me , sada banka hoće da mi uzme kuću i ja ja eto ja moram da počnem da radim jer ja nemam šta jesti i struja mi je isključena, ali sama sam kriva zbog svega. Molim Vas zaposlite me  i sve ću Vam dati“

Mila je pozvala muža u drugu prostoriju  rekla je Ani da ih sačeka.

Ana je zurila u jednu tačku na zidu i razmišljala o svemu, molila se Bogu da joj oprosti da providi njenu situaciju.

Trgnula se kada su u prostoriju ušli Mila i muž joj.

„Ana primljena si . Da li možemo muž i ja da dođemo doveče do tebe?

„Da Mila, ali….ja nemam ništa nemam“-opet je zaplakala pokajnica  Ana.

„Neka sada imaš posao i doveče stižemo do tebe“

Pre nego što su stigli Mila i muž joj kod Ane je stigla ekipa elektro montera koja joj je uključila struju.

Sva zapanjena Ana je sačekala Milu i muža joj, zamuckivala je, bila je sva smetena.

„Ana dosta suza ! Od sutra počinješ da radiš kod nas, imaš sve predispozicije tako da ćeš biti samnom u kancelariji dok će moj muž da bude sa ljudima u pogonu, da nadgleda radove. Pošto imaš vozačku dozvolu, ići ćeš ponekada na teren da ugovaraš otkup sirovine za nas. Za početak plata će ti biti petsto evra i radićeš kako i mi radimo, prekovremeni ti se plaća evro po satu. Da li se slažeš? „

Ana je u neverici gledala, i pitala za struju, rečeno joj je da će to odraditi kada se stabilizuje.

„Ali Mila ja sam pogrešila, strašno sam pogrešila i dužna sam i Bogu i ljudima, jer sam dozvolila sebi previše“

„Ana ti od sutra počinješ sa poslom, kod nas ti je hrana obezbeđena i evo u ove dve kutije tu u hodniku imaš hranu i hemiju tako da mi sada odemo a ti sutra ujutru u pola sedam budi na radnom mestu“

Ujutru je Anu na stolu pored kompjutera u kancelariji sačekala kafa, pored je bio papir sa opisom poslova i rešenjem o zasnivanju radnog odnosa.

Za samo mesec dana rada Ana je privukla mnoge nove mušterije, radila je neumorno, putovala je po okolnim zemljama .

Posle par meseci rada njene gazde su je poslale deset dana na odmor, otišla je i u tom periodu posetila jedan Manastir, tu je izrekla svu svoju zahvalnost Bogu.

Po povratku na posao jednoga dana zatekla je buket cveća i bombonjeru na svom radnom stolu.

„Mila odkud ovo tu?“

Mila se nasmejala i rekla da nezna. No Milin muž je prekinuo razgovor i rekao Ani da treba da pođe sa njim do jedne firme te da ponese laptop  jer moraće da vodi pregovore i Ana treba da piše“

Po zaršenom sastanku , gazda firme u kojoj su bili Milin muž i Ana  domaćin je prišao Ani i uz kratak razgovor pozvao Anu na večeru.

Po povratku sve je ispričala Mili sva zajapurena u licu.

„Ana sve znam i da ti kažem . Novak je naš poslovni partner, zapazio te je i opasno se zagrejao za Tebe-a sada na tebi je da odlučiš“-sa osmehom zadovoljstva na licu je ovo sve Ani ispričala Mila.

Nije prošlo puno vremena, Ana je dobila verenički prsten.  Nedugo potom usledilo je i venčanje Anino i Novakovo.

Kumovi su bili, Mila i njen muž Veselin.

 

 

Tomislav Mačković
Tomislav Mačković
Rođen u Subotici 1976. godine. Oženjen i otac dvoje dece. Po činu vatrogasni oficir, nosilac ordena "ZLATNI KRST ZA POSEBNE ZASLUGE". Hobi mu je ekologija i pisanje kratkih priča i novela. Piše na ikavici tekstove i pripovetke. Piše za Subotičke novine, najstariji list u Subotici (120 godina), Rič matice pri Bunjevačkoj nacionalnoj manjini i za "Hrvatske novine" pri Hrvatskoj nacionalnoj manjini.