fbpx
spot_img

Tomislav Mačković: Ivanov trud…

Neretko čovek nije uopšte svestan da mu čak nekada i mrav može pomoći. Ivan je od malih nogu učen da se ka svima ophodi kako to dolikuje jednom čoveku-ljudski i sa pažnjom.

Radio je i nikada nigde nije nailazio na razumevanje,  uvek su ga odbacivali kao mekušca i slabića govoreći da je on samo za metlu a ne nikako za mesto majstora koje mu pripada.

Video je da u firmi gde je radio nema hleba za njega te je promenuo firmu i otišao u drugu, tu je bio mesecima na probnom radu sve do momenta kada ga je na krugu firme srela supruga vlasnika firme.

„Dobar dan gospodine“, obratila mu se sa osmehom gospođa Irena.

“Moje poštovanje gospođo, dobar dan“, uzvrati Ivan.

„Vi ste novi ovde???“

„Ne gospođo ja sam tu već osam meseci, radim u pogonu za lakiranje“

Gospođa Irena se zagledala u Ivana i nije joj bilo jasno. Kako? Osam meseci je tu i ona nezna za njega…

„Ko Vas je primio Ivane da radite?“

„Prijavio sam se u kadrovsku službu i počeo“

„Dođite sa mnom“, oštro je progovorila Irena.

Ivan je poput robota krenuo za gazdaricom, ušli su u kancelariju kadrovske službe i počela su prestrojavanja službenika. Na kraju se ispostavilo da je Ivan majstor , da je u srednjoj školi išao na takmičenja iz raznih oblasti i da trenutno pohađa fakultet te mora da radi da bi zaradio za isti.

„Oooopaaa“ , dreknula je gazdarica, „odmah da mu se piše rešenje za rukovodioca elektro grupe“.

Brže bolje su mu ispisali rešenje  i svi su sa čudom gledali .Odkuda da On ima protekcije kod gazdarice???.

Ivan je tri dana bio uz inženjera koji je išao u penziju i preuzeo je njegovo mesto, radio je savestno i marljivo , uskoro je firma mu dala i stipendiju za nastavak školovanja, po završetku studija za jedan dan je dobio mesto direktora.

Svi su gledali u čudu i pitali se. Kako???

Sve je ispalo Božijom voljom.

Ivana je onoga dana gazdarica navodno  slučajno srela i pitala za radno mesto no kući je sve ispričala mužu i deci. Lena gazdina i Irenina ćerka je bila sasvim slučajno školska drugarica Ivanova još iz osnovne škole, i urgirala je da se Ivanu dadne stipendija jer veoma je dobro znala kakav je i kao učenik i kao čovek.

Kada su se napokon sreli Lena je priznala da je Ivan taj koji joj je pomagao da prolazi razrede, da nije bilo njega možda nebi ni završila nikada školu.

Ali ipak na kraju je Ivan saznao od Lene da gazdarica majka njena nije onoga dana naišla slučajno . Naime na Ivana su se kao neradnika žalili upravo oni koji to ustvari i  jesu bili ali im je bilo krivo da neko mlad radi sa takvom marljivošću.

Isti ti neradnici su se žalili kako Ivan ne radi te kako im smeta njegov način rada i ko zna šta su još napričali.

Gazdarica Irena je rešila da se prvo raspita naokolo i  tek je tada sa svim saznanjima došla do Ivana.

Na svom novom rukovodećem mesti Ivan je uspostavio nova pravila ali je uveo i sistematizaciju te je sve one koji su ga pljuvali unapredio u šefove i predradnike normalno dajući im skoro duplu platu i raznorazne privilegije ali je tražio od njih i punu odgovornost tako da isti ti nisu mogli da rade kako im je volja.

Mnogi nisu izdržali nego su dali otkaz, mučila ih je sujeta ali i neradnička navika i neodgovornost iz prošlih vremena.

Tomislav Mačković
Rođen u Subotici 1976. godine. Roditelj Nevene i Lazara, odlikovani vatrogasni oficir (vatrogasac dobrovoljac), kuvar. Pisac i novinar, fotoreporter sa jednom izdatom knjigom na bunjevačkoj ikavici pod naslovom "Pripovitke iz života tavankutski Bunjevaca". Saradnik Hrvatskih novina, Riči bunjevačke matice, subotičkih medija... Bavi se ekologijom i izraženi je kosmopolita.