fbpx

Треће међународно тријенале проширених уметности – Нови признати уметнички правци

 Уметнички павиљон Цвијете Зузорић  први пут је отворио врата за јавност 30. децембра 1928. године. У овом простору су организоване многе значајне изложбе. Велика је част да уметници из Србије имају изложена своја дела у Храму културе Србије. У новијој историји УЛУС-а, односно павиљона, једна од изложби која заслужује пажњу је Међународно тријенале проширених медија, кoja има за циљ да широј јавности представи све видове уметничког изражавања из домена проширених медија учесника из света и Србије. На Тријеналу се преставило око деведесет уметника радовима и перфомансним тачкама, под диригенстском палицом Организацијоног одбора Секције проширених медија УЛУС-а: Маје Бељановић, Марице Радојичић, Ненада Глишића и Николе Шуице. Тематски ракурси које су поставили као импаритив селекције су: Обројани свет и сеобе: стварне и или виртуалне, У градском распону (Уметнички трагови градског наслеђа), Премотавање фокуса и Троугао уметничке иницијативе и женска уметничка права.

  Учесници су тајне своје уметности поделили са публкиком у визуелној форми, или демонстрацијом свога умећа. Презентирани су скулптуре, платна, видео радове, дигиталне принтове, фотографије и друге видове уметничког изражавања из области проширених медија.  Драган Тодоровић, доктор физичких наука, једини је крагујевчанин од деветесет аутора који су својим напорима нашли место у поставци Тријанела. Драган је изложио своје диптих 85x180 конструкције од 16 делова повезаних у целину и 130x130  „Солитони куда”.  

“Радови су настали као резултат истраживања „транспорта енергије кроз полимерне ланце. ” Ти процеси се могу проучавати једино нумеричким симулацијама, јер нису доступни иструментима за мерење. Процеси се одвијају у скалама од просторног милијардитог дела метра и временском десетомилијардитом дела секунде. Те процесе је визуализовао и преставио у ликовној форми. Ова два рада су надградња примарно додирних ликовних форми, као део мог ликовног истраживања” прокоментарисао је Драган Тодопровић.

 

 “Данас у културном парламенту Србије испуштујмо оно што не виђамо на телевизији. Учесници из Србије и света, љубитељи и пријатељи чините част што смо сви у овом часу у овом „храму културе”. Најзначајније институције културе у овој нашој Србији: не раде, бележе губитке или се затварају! Ми данас правимо најзначајнију манифестацију у овој години, а то је „Тријенална изложба проширених медија”. У овом тренутку се сви радујемо,  јер присуствујемо једном срећном чину. Морам да се захвалим свим колегама и учесницима који су допринели да имамо Тријенале, како га ми у овом тренутку видимо. На пролеће нас шчекује још једно тријенале, још једна велика и значајна манифестација, а то је Тријенале графике”, рекао је на отварању Душан Русалић, председник Управног одбора УЛУС-а.

“Диференцијално тријенале је заправо изразит преглед глобалних околности: друштва, политике, економије одражава индентитете, а плени или збуњује техничким изазовима и чулним искушењима. Током следећих 30 дана моћи ћемо сагледати чињенице, како је у нашим овдашњим приликама у Србији Тријенале на понос и част учесника, као и Дирекције УЛУС-а и Секције. Тријенале је паноптикум, он је изазван и одважно намештен у свему што сви запажамо: понирања, отворене комбинације, сва она искушења у незамисливим глобалним околностима и напетостима са једне стране и оног што уметност нажалост доживљава са епидемијом равнодушности са друге стране. Отварање оваковог паноптикума није чин једне вечери, већ је он отварање, протицање и склапање воље публике док посматрате, промичите док пратите сабијено време ове интернационалне групе уметника, под затвореним кровом историјског здања архитекте Бранислава Којића којима се Београд и Србија поносе”, констатовао је Никола Шуица.

 

  Перфомансе су публици даривали Руман Путра из Сингапура, Гертруда Мозер Вагнер из Холандије, Марико Хори из Јапана, специјални гост Радомир Дамњановић Дамјан и Јорг Пирингер из Холандије.

  Сваки од изабраних аутора је у оквиру своје теме, условно речено, поставио уметничко-тематске оквире, који су довољно широки да се уметници разичитих сензибилитите и изражајних модуса уклопе у њу, а истовремено и анимирају одговор на проблематику која је постављена као императив.

 

                                                                                                                  

 ОД РАДА КА СТВАРАЛАШТВУ

Ратко Дамњановић Дамјан – Човек у радном склопу

 На идеју сам дошао кроз рад. Рад је производ спољних утицаја, сви раде. Рад је тешка ствар! Ко ради то постаје тешка бесмисао, јер раде робови. они који нису робови су нешто друго. Рад је посвећен, овде је представљен један бесмисао рада

 Моје платно је човек у радном склопу. Симболички јаје је јединка, круг је стан или друштвена целина. Кругови су боје наше српске заставе. Јединка у животу заврши скрцано, као јаје на мом платну, рекао нм је специјални Ратко Дамјановић Дамјан после перфоманса.

 

 

Miloš Ignjatović
Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.