Тридесети Крајишки ликовни салон отворен је 1. новембра у Галерији Народне библиотеке у Крагујевцу, у организацији Удружења Срба из Хрватске Зора, завичајног клуба Книнска Крајина – Београд и Удружења Срба из Хрватске Никола Тесла у Крагујевцу. Уметнике из Крајине је прво угостио Железнички музеј у Београду. У Народној библиотеци изложено је половина од стотинак радова престављених у Београду.
„Ово је прилика да се кроз слике присетимо роднога краја и простора на коме су 
наши преци живели вековима! Нема силе која нам ту љубав може отргнути, што више време протиче, изнова се све већа љубав јавља у нама. Ово није салон само Книна, ово је салон Баније, Кордуна, Лике и Славоније. Крајишки салон је салон свих Срба. Аутори су искусни академски сликари и млади уметници, наши људи. Ми већ десет пута стижемо у Крагујевац, са овом нашом изложбом. Да вас подсетимо, све је ово почело осамдесетих у Книну на Книнској тврђави, Првим книнским ликовним салоном. Док су Срби боравили на тим просторима организован је 13 пута. Тај кобан број на Видовдан 95. због Олује прекинуо је традицију, наставил смо 98. али опет прекид због Нато бомбардовања, наставили смо 2000. У континуитету ово нам је 17. салон у избеглиштву“, рекао је Милојко Будимир испред организатора Удружења Срба из Хрватске.
Изложба није тематска, али поседује циклусе: жал за изгубљеним завичајем, прекинутим корењем. Ликовни уметници интуитивно знају где и зашто излажу и избором теме затварају тематски круг, логиком Српског историског коба, Двадесетог и Средњег века али и библијским мотивима. После Крагујевца поставка се сели у Панчево, па за Нови Сад и места где живе крајишници.
Крагујевачки ликовни круг имао је осам преставника из Крагујевца: Гордану Живановић Драгану Весовић, Славољуба Галића Ђанија, Александара Ђукића, Бранка Јелача, Миру Миковић, Душица Нешковић Мирчетић и ове године суперактивног Мирка Русића.
