Hladnoća prolazi telom,
studen pritišće sve više grudi,
hladno je oko srca,
mrak u slomljenoj duši.
Susret je obećavao blistavi sjaj početka,
gledala sma u oči koje pozivaju,
i govore kroz želju,
u usne što bi da se daju i predaju.
Zavolela sam tvoje laži,
i vetrove trenutka ukradenih duša,
verovala sam u ljubav,
dane što srećom zrače i nose nova jutra.
Sad slušam jauke tišine koja opominje,
i govori istinu sakrivenu,
ne želim da je čujem, bežim,
za mnom odzvanjaju, stari poznati zvuči,
lažeš,tvoj glas te odaje, stvarnost te otkrila,
samo jesenje žuto lišće podseća
na stare dane, eh, kakva je to ljubav bila…
