U potrazi za smislenošću
ogrubelih reči tramvaji
pronalaze zaboravljene šine,
nemir smrvljeni kornet očekivanja
postaje.
Ima tih pokušaja što čine se
gizdavim, tih osmeha što
ne mogu otopiti uspavanu
smrznutost neistine.
Tražim čembala da se
s krikom proleća sjedine,
milopoj podare
odlazećem ehu rudarskog pozdrava.
Krzna se, često, žegama poraduju,
a ljudi tako retko dobrim namerama
onih koji ništa ne ištu.
U kostima srž bolom
zamelemiljena.
Valentina Novković: Odlazećem ehu
