fbpx

ВАСКРС КОД БАКЕ

Marija Mladenović
Marija Mladenović

На Васкрс наша бака на селу
Молитвом призива Христа,
Да сиђе са звезде далеке
И да нам доброте пљусне.
Бора јој процвета на челу,
У оку радост заблиста,
А из душе питоме, меке,
Љубав по нама бљесне.

Онда се са њом молимо
Под иконом васкрслог свеца,
Уз свећу што чудно трепери
И плаче за Божјим чедом.
Да ближње своје волимо
И будемо Његова деца,
Да истрајемо у вери
Пред среброљубљем и бедом.

Тада нам из корпе плетене
По једно јаје пружи
Црвено ко сунца румен
Кад се у предвечерје распе,
И комад погаче печене
За здравље да нас служи,
А затим сваком од нас
По шољу млека наспе.

Сва кућа тада заблиста
Од неког чудног сјаја,
Са крста разапет светац
Свима се срећан смеши.
О, како нешто драго
У нама одједном заблиста,
Док баба мараму с новцем
Полако и дуго дреши.

Ево га Васкрса спас,
Празник је, а зима стегла,
И ко некада пост тече
На води и на хлебу.
Бака је отишла од нас,
Туга је срца стегла.
Чувај је предобри свече,
Машемо јој на небу.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.