Lutam u želji da pronađem tebe,
Možda ni sada ja neznam te pute,
Kuda bi čovjek treb’o da krene,
Da vidi, da čuje kamene ljude.
Tražiti nešto to teško i nije
Kad ono što tražiš ne okrene leđa,
Vdim te tamo sa pijeskom se igraš,
U zavjesi magle nekud se šetaš.
Nemoć me bije a glas mi se gubi,
Lebdim nad svodom našega htjenja,
Pogledah preko a kamen se ruši
I pijesak je nest’o a tebe nema!
Misao uz pjesmu
PONOS
Odluku da se ljutnjom okrene i ode, donosi ponos koji je razum pobjedio!
