Iz ove perspektive mogu slobodno reći ono čuveno “te davne 1999. godine”, pre 26 godina, mojih tek 13 leta. Goca Tržan, čini mi se, tek se izdvojila iz legendarne grupe ”Tap 011” i počinje da gradi svoju solo karijeru. Sećam se koliko je moja pet godina starija sestra žudela da dođe do audio kasete debitantnog albuma i konačno smo je nabavili od nekog “šanera sa buvljaka ispod ruke”, jer u to vreme je sve bilo basnoslovno skupo.
Uveče bismo okupili društvo kod nas na palačinke sa domaćim džemom od kajsija, a kasetofonom je čekao spreman da speva A i B stranu kasete.
Kad je došla na red pesma “U niskom letu”, iako je moja percepcija o ljubavi sa svojih 13 godina bila daleko od mene, snažno sam osetio težinu teksta. Dok su ostali tumači reči pesme, jedino je mene u tom trenutku zanimalo ko je autor teksta.
“Aleksandra Milutinović!”- konačno je neko izustio, ponosno kao pripadnik iste generacije.
***
Dvadeset šest godina kasnije sa istom smelošću Aleksandra Milutinović prisvaja svu moju pozornost svojim prepoznatljivim radom, a na preko hiljade ljudi sa istim onim ponosom izgovara njeno ime.
Od čega je satkana i čime prisvaja ljubitelje kvalitetne muzike i pesme, kratak uvid o njenoj ličnosti i sve što bi vas moglo zanimati o njenom stvaralaštvu, sa ponosom vam predstavljam u ovih nekoliko skromih redova.
Uživajte.
Šta Vas je navelo da uzmete olovku i papir i poručite svojim pisanjem nekome nešto?
Krenulo je vrlo nesvesno, kada sam bila dete. Pisanje muzike i tekstova je emotivno ispoljavanje, ne slanje poruke na svesnom nivou.
Kako se zove Vaša prva pesma, prva koju ste ikada zapisali?
Bila je to dečija pesma. Čini mi se da se zvala: “Deda Mraz”.
Osim talenta, nadasve ljubavi za pisanjem, šta je još neophodno kako bi neko izgradio svoju karijeru tekstopisca kao primarno zanimanje?
Moram da te ispravim da sam ja i kompozitor i tekstopisac i muzički producent. Kao i u svakom poslu, potreban je trud i rad. Talenat je onaj manji deo, ali svakako, osnovni preduslov za uspeh.
Kroz razgovor o duhovnosti, postojanju srodnih duša, ponovnom rađanju i svim onim zakonima prirode koje ne poznajemo dovoljno pa ih nazivamo čudima, Aleksandra Milutinović kroz osmeh poručuje sledeće:
Stav o duhovnosti nije nešto što se lako i u kratkim crtama može opisati. Neka bude: “practice what you preach”, odnosno živi u skladu sa onim što propovedaš.
O srodnim dušama još uvek učim. Reći ću ti kad se “srodim”. Život je sam po sebi čudo u svakom obliku.
Opišite nam trenutak stvaranja. Kako se iznedri jedna divna pesma iz Vaših grudi i kakve sile tad vladaju nad Vama?
Trenutak stvaranja nije uvek isti, ali vrlo često počne da me “proganja”, neki segment pesme i onda pišem.
Pamtite li još onaj osećaj nakon saznanja da će Vaše pesme po prvi put biti spevane od strane poznatog izvođača? Možete li nam opisati šta Vam je tad prolazilo kroz glavu?
Nije me fasciniralo to što neko poznat peva moju pesmu. Prva fascinacija je bila čuti masu ljudi kako u glas to peva na koncertu. Taj osećaj je neverovatan bio i tada i do dana današnjeg.
Kad nedrite novi tekst imate li u vidu ko bi mogao otpevati?
Nekada imam, nekada nemam, nekada radim namenski jer me je pevač pozvao ili pravim reklamu za neki proizvod, muziku za razne namene…
Koliko je bitan Vaš subjetivni doživljaj izvođača prilikom stvaranja teksta i kasnije aranžmana same pesme?
Bitno mi je da znam estetiku koju gradimo i da se složimo oko iste. Uglavnom je do sada to bilo uspešno.
Da li ste ikada objavili zbirku poezije?
Nisam objavila zbirku poezije ali nije isključeno da će se to desiti. Možda nije još vreme za to.
Od svih pesama koje je do sada objavila izdvaja li se neka koju Aleksandru dira u dušu, još jednom skromno i sa osmehom na licu odgovara:
Teško da bih mogla da izdvojim jednu, ima mnogo pesama na koje sam ponosna. Najčešće ih se zasitim tako da lepše i više hvalim tuđe pesme nego svoje.
Svojim stvaralaštvom osim materijalne sigurnosti koje još blagodetii ubirate za sebe?
Verovatno kao i svi ljudi, emotivno me ispunjava uspeh. Novac je posledica u svakom slučaju i za mene nije na prvom mestu. Verujem da bih bila uspešna čime god da sam odabrala da se bavim jer sam uporna i vredna, a to se uvek isplati na kraju.
Moja draga koleginica Vesna Radojković, koju ovim putem pozdravljam, primetila je da Vaši tekstovi dolaze do većeg izražaja u izvođenju Aleksandre Radović i Tijane Bogićević. Po njenom viđenju, stvara se posebna magija kojom svi bivaju zaneseni. Možete li nam približiti kako izgleda saradnja sa ovakvim kolosalima i da li možemo očekivati duet dve vrsne umetnice potpisan Vašim tekstom?
Moje saradnje sa svima izgledaju slično. Pevači me kontaktiraju, nekada imaju ideju šta žele, nekada mi daju slobodu da pišem šta želim. Tako je i sa Tijanom i sa Aleksandrom. Što se dueta tiče za sada tako nešto nije u planu. Možda bude.
Ko je Vaša najveća podrška u momentu kada se dvoumite oko nekog teksta?
Ne dvoumim se oko tekstova. Mogu samo da menjam ako neko traži. Najčešće sam sigurna kada napravim pesmu da je negde na 80% to- to.
Svojim tekstvovima učite ljude šta je prava ljubav i kako se voli. Može li se reći da je upravo to ključ Vašeg uspeha?
Mislim da je ključ uspeha dodirnuti ljude u raznim momentima od toga da slušaju muziku kada ustanu iz kreveta, voze na posao, idu u školu, do toga da odu u kafanu, klub, na koncert… Ljudi su željni emotivne supstance. Kada to dobiju, onda smo u razmeni, a to je nešto najlepše.
Za kraj, ima li nešto što bi ste želeli da podelite sa nama, a da Vas nisam pitao?
Hvala Vam na razgovoru i lepim pitanjima.
Draga Sara, želim Vam sijaset vanvremenskih hitova. Dozvolite mi da Vam se zahvalim na saradni i razumevanju pre svega, u svoje i u ime ekipe Pokazivača. Ukazali ste nam veliku čast i zadovoljstvo, i nadam se da će biti prilike da odgovorimo zajedno na sva buduća pitanja obožavaoca Vašeg stvaralaštva.
Srdačan pozdrav i svako dobro.
