fbpx

ЖЕНА ОД ПЕСКА ( одломак из комедије Жике Ранковића “Жена од песка”)

 prvi plakat za predstavu  dizajn: ž. a. r.  tehnička realizacija i obrada: marko janićijević režija: miloš škorić u prvoj postavi igrali: ž. raković i v. đorđević sada igraju:  mladen ranković i ž. ranković u režiji m. škorića

prvi plakat za predstavu
dizajn: ž. a. r.
tehnička realizacija i obrada: marko janićijević
režija: miloš škorić
u prvoj postavi igrali: ž. ranković i v. đorđević
sada igraju: mladen ranković i ž. ranković
režija: miloš  škorić

живели губитници,

поражени, тужни,

усамљени,напуштени

да није њих

ништа не би било тако лепо,

ништа не би имало смисла

лица:

Глумац, Бранислав Радић – Баки

Новинар, Ратко Станић – Троле

Радник кладионице “АУТ”, Зоза

Глас – Верица, професор универзитета, Бакијева супруга

Глумац Бранислав Радић Баки је дугогодишњи глумац, првак драме локалног позоришта. После великих улога и славе дошао је у сукоб са новим управником и целим руководством па углавном последње две године животари од тезги. Са млађим ортаком из Позоришта за децу основао је удружење “Отписани” које игра представе по Србији а највише представе за децу. Постао је чак и познат у свим школама и међу клинцима са улогама Пилот Мића, Дрвени полицајац, Дрво без лишћа и сличним глупостима. Тренутно играју представу “ЛЕТЕЋИ ПИНГВИНИ”. Једном речју пропали глумац.

Новинар Ратко Станић такође је “бивши”. После успешне каријере у престоничким новинама и у иностранству, сјајних и бритких колумни, због текста о председнику најјаче странке, и тајкуну који их финансира, пада у немилост и враћа се у родни град. Пише у локалној новини, која је стално на ивици да се угаси, и ради на радију. У слободном времену, као и Баки, седи у кладионици и покушава да заради неку кинту. Углавном безуспешно. У љубавној је вези са супругом глумца Бакија, која предаје на правном факултету. Када је Баки на “турнеји” она му даје кључ од стана где он долази и чека је.

Али овог пута…

Чује се хуктање и клопарање воза, гласови, писак локомотиве. Осветљен само кругом батеријске лампе, наслоњен на пушку спава војник. Униформа из првог свезског рата. Та слика траје минут два. А онда се чује његов глас (снимак)

” Драга моја жено, данас, када отаџбина зове, када крећемо у одлучни бој ( глас му је одсечан, груб, војнички, патетичан)из кога неки и нећемо да се вратимо( глас му задрхти… пауза), нећемо да се вратимо разумеш ти мене, реших драга моја Верице да ти отворим своју напа… ( само што не зајеца) ћену душу. Знам ти си велики човек тојесте жена па ћеш ме разумети. Верице, жено моја, ја сам… тебе, овај,што би се рекло…варао

Вреди мрети не треба лагати. Три, па добро ајде, овај, четири пута… Комшиницу Цану, да не рачунамо… то нико и не рачуна. Драга моја Верице ја тебе во …овај воли – им и ево данас, ево кад отаџбина…овај зове ми одлазимо ( пева али уплакано) у боооој у бооој за народ свој … у боооој у бооој…..

( Страшан прасак, бомбе, пуцњи и митраљески рафали прекидају исповест, Чује се тресак, ломљава… и… телефон. После првог звона тишина и мрак. Друго звоно.. треће… чује се глас глумца)

Глумац:

У јеботе… Шта је бре ово?

( Поново звоно. Пали се светло. На сцени Баки обучен делимично у костим пингвина. Седи на двоседу и звуњено гледа око себе. Звоњава телефона га је пробудила.На чивилуку иза виси пушка, црвени цилиндар. Крај двоседа отворен кофер, у њему набацана гомила реквизита за представу.. У углу се види нешто што личи на фрижидер на коме је ТВ. На телевизији утакмица. Не види се. Само чујемо пренос. На сточићу испред разбацане оловке и папири. Тикет из кладионице и отворено пиво.. Коначно се Баки расанио и узима мобилни са стола)

Баки:

Ало. Мали! Па ти си кретен на квадрат. Где си бре!? Видиш колико је сати. Како си кренуо? А Ја већ сат џеџим као пингвин овде у соби. И!? Заспао сам бре морону!!! Замало да погинем у сну. Шта си кренуо. Знам биће као у Лапову. Јуриће нас деца и родитељи низ улицу. Ма шта ти бре знаш. Е мали….. каснимммооооооо алоооо. Колико ти треба. Двадесет минута.Двадесет година. Слушај, кад трепнем да си овде иначе ћеш стварно да летиш. Разумеш ти бре. Колико има до тог места. Откуд ја знам ти возиш. Ко вози? Цоби!! Јаооооо. Па синко јесмо ли га прошли пут уносили на задње седиште. Добро. Ти га плаћаш ти гарантујеш.А Шта ја имам од тога. Лудило у глави. Има сат дебилу клиначки. Најмање сат. И више. Знаш бре где је Петровац… Јаооооо Дрогбаа мајку ти јебем. Ма не теби него Дрогби кретену. Божееее узми ми душу. Ја сам бре Хамлет у телу пингвина алкохоличара…. Е, трепнем ту си. Може? Ајде звижди бре.

(Седа на двосед. Пије пиво, гледа утакмицу, упоређује резултате. Скаче: “Па шутирај коњу… јеееботеее”. Претура по коферу са реквизитима. Вади пилотску капу наочаре. Проба их… У том тренутку чује се неко како отвара врата у ходнику. Саплиће се о ципеле, удара у ормар… гунђа неке псовке… Зачуђени Баки у једном скоку се пребацује иза двоседа. Пружа руку и скида пушку са чивилука… у собу улази неугледан тип, разбарушене косе,наочари. Кошуља, фармерке, новине у руци. Рекло би се да је мало под гасом. Осврће се око себе. Нешто му није јасно…)

Троле:

Који неред. Цццццц. Све укључено, тв ради. чек,чек…

(Гледа утакмицу и из џепа на кошуљи вади тикет. Окреће се, скида јакну и баца на двосед, отвара фрижидер, вади пиво,тражи отварач, седа и пије из флаше. У том трентку угледа листић на столу. Загледа га и упоређује са својим.

Па овај је луд, из двојке у кеца…ц ц ц, е свако ли данас игра.

Узима даљинац и појачава тон на тв-у. У том тренутку иза двоседа излази Баки, кога Троле новинар не види, и упери пушку у њега.

Када Троле окреће главу цев пушке му је на слепоочници.)

Баки:

Руке у вис!

( Послушно, муњевито, Троле диже руке у вис. У једној руци му је пиво у другој даљинац и тикет )

Троле:

Али

Баки:

Ћут! Ко си бре ти

( Троле покушава да окрене главу. Баки одскочи корак уназад. Троле пред собом има Пингвина са пилотском капом и наочарима и пушком у руци. Запањен је.)

Троле:

Ко сам ја!? Ти мене питаш ко сам ја!? А ко си ти бре? Видиш на шта личиш. Са које си планете.

Баки: (Заборавио је да је у костиму летећег пингвина.)

Ја ко сам. Ја!!! Руке горе. Ја сам Хамлет, Агатон, Лир, Бодлер, оћеш још… Живојин Мишић, Краљ Александар… Оћеш још… Пилот Мића, Меда Гришка… Карењин, Григорије… Мићенка… Толстој бре. А ти? Обијач врата, пивокрадица… лопуга. Не мрдај. Устани. Удаљи се од ас – талчета. Тааако. Е саћу да зовем твоје ортаке. Тј милицију. Они те нааајбоље познају.

Троле:

Еј бре. Прикочи мало. Па ти си Веричин муж. Слушај мене лупам глупости. Ти си Бане, Баки. Глумац. А? Па шта си то обуко црни црњанко. Ви глумци се изгледа претварате у пингвине код куће.

Прво милиција. Те форе прескочи.

Баки: ( узима мобилни телефон и зове) Халоооооо

Троле:

Бане немој кеве ти. Погледај боље, знаш ме. Ја сам Троле, Троца, новинар из кладионице. Па Браниславе, забога Бане. МИ СМО ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ!

Баки: (Зазвони му бежични фиксни који је на поду)

Јао – ооооо. (Спушта мобилни на сто) Не мрдај или пуцам. Алооооооооо мали. па јеси ти бре луд. Имаш ли сат, срце, мозак. Закаснићемо бре. Тезга одлази у пиииии, ми губимо углед, могу да нас туже. Шта? У таксију си. Па ето ништа. Ја снимам филмове у стану. Не порниће кретену. Снимам инспектора Клузоа… (Троле покушава да седне) Не мрдај или пуцам. Не кажем теби мали. Лети овамо иначе ћеш стварно да будеш отписани. Ево почињем да бројим до три…. само не мој да буде до три милиона… Јаоооо ко с децом ради упишан се буди. (Седа на двосед) СЕ – ДИ! Остав. Поново. Ма седи бре који мој. Сад сам те познао. Ти си онај као неко велико мудо од новинара.

Троле:

Бивше

Баки:

Шта бивше

Троле:

Мудо. Сад сам само обични пилићар

Баки:

Па? Шта ћеш у мом стану.

Троле:

Па то се и ја питам. Грешка…

Баки: ( Упери пушку у њега)

Шта?

Троле:

Грешка у времену и простору, јебига. Тооооооо!!!

Баки: (Скаче)

Кој ти мој јеси ли луд.

Троле:

Дали смо го. Ако овако остане пада сто иљадарке.

Баки:

У мајку им јебем. Док се ја замајавам са тобом они на кварно из офсајда дају го. Јаооооо ко ми рече да играм из двојке у кеца јебо ме Пантелија. Седи доле. Ти ћеш да ми платиш.

(Опет му звони телефон)

Баки:

Свети Сисоје. Па ко би био мајке ти. Нисам у Петровцу. Очигледно. Мали мало касни па ето. Шта? Остајеш дуже на колегијуму. Ауууу баш сам се изненадио. Док ја изигравам мајмуна по неким вукојебинама ти уз кафицу и виски са колегама… Знам да је важно. И да знаш, живот ми је био угрожен. Само захваљујући мојој присебности… Оћеш кратко. Откад то. Е па кратко – имамо лопова у кући!

Троле:

Али ја…

Баки:

Ћут или пуцам! И то познат. Познат а већ пропао. Нећу да зовем милицију прво ћу да га лично испитам. Добро.Ћаооо. Седи доле руке у вис и причај.

Троле:

Шта

Баки: (иронично)

Пааа ако могу да бирам ја бих почео са Црвенкапом.

(Звони телефон. Баки узима мобилни али не звони његов него Тролетов.)

Троле:

Да се јавим?

Баки:

Кратко. Можда ти мајка брине где си.

Троле:

Да молим. Касније. Касније. Касније молим те у гужви сам!

Баки:

Опааа. Оштро нема шта. Пријатељица, љубавница, швалерка.

(Троле запањено буљи у њега).

Види ово. Види ово кеве ти. Шта си ти играо. Нерешено. Ако дају гол лова је твоја ако не дају моја.Ако изгубим зовем милицију ако добијем видећемо. Држи ово.

( Гура му пушку у руке. Троле као да се заледио)

И без зезања.

(Одлази у тоалет. Троле стоји како га је оставио само прати утакмицу очима)

Баки:

( Излази из тоалета. Свукао је костим пингвина сад је у тренерци и мајици. Окреће се узима пушку од тролета. Узима даљинац са стола окреће се у правцу тоалета и притиска дугме. чује се вода из казанчета)

А? Шта кажеш?

Троле: (смеје се)

Добра фора

* * * *

* * * *

* * * *

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.