fbpx

žika ranković: pobednici

Raskvašene staze jutra dočekale su pobednike na ulazu u varoš.

Trčali su za njima golotrbi cigančići šljapkajući po baricama i gladni kučići režali su kroz tarabe.

Iza somotnih zavesa stajale su gologuze lepotice Ljubice Jevtović sa hladnim krupnim suzama u očima.

Bilo je hladno i noge, još modre od štipanja, drhturile su im pri pomisli da će ih kao kurvetine i izdajnice povešati po kestenju u centru, za primer.

Stara kurveštija Olga Popadić, koja je služila za potkusurivanje  i mlađima za vežbanje, nije mogla da se uzdrži – niz odrtavele i usaljene butine linu joj topli mlaz koji ona skoro i ne oseti.

Jedino se gazdarica Ljubica nije plašila.

Žene podatne, mirišljave i na sve spremne, metak neće – mislila je.

Vojska je vojska, muško je muško, pobednik je pobednik.

Otišao jedan u kožnim čizmama, vratio se drugi u kožnim čizmama, smeškala se, pušeći nemački duvan i merkajući, još lepim okom, stasitog poručnika, što je odvažnim korakom, ne birajući suvo, visoko dignute glave prolazio sredinom ulice.

U varoš su, sa vatrom u očima, ulazili pobednici.

Bežali su i u strahu režali gladni kučići ispred njih, a na patosu, u apartmanu Ljubice Jevtović, hladila se barica kraj nogu Olge Popadić, zvane Dupe.

Nadimajući grudi i istežući vratove, okrenuti ka istoku, zapevaše petli.

Počinjalo je novo doba.

 

 

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.